Koliko je saradnja sa Kinom isplativa za Srbiju

Koliko je saradnja sa Kinom isplativa za Srbiju

Srbija ima ogromnu korist od ekonomske i političke saradnje sa Kinom, iako je kineski interes za prodor na tržište EU preko naše zemlje očigledan.

Ovo je siže stavova domaćih ekonomskih analitičara i stručnjaka za kinesku privredu. Prema njihovim rečima, korist Srbije je u izgradnji kvalitetne infrastrukture, mostova, puteva i železnice, za koje bi bili zaslužni Kinezi, dok se na taj način ova daleka istočna zemlja približava evropskom tržištu. Ekonomista i stručnjak za kinesku privredu Blagoje Babić naglašava da Srbija ima veliku korist od ekonomske saradnje sa Kinom.

– Srbija se nalazi u takvom položaju, stešnjena između istoka i zapada i njoj je nužan prozor u svet izvan tog evropskog oklopa – kaže Babić.

Prema njegovim rečima, treba imati u vidu da je Kina jedina zemlja koja ima ogromne devizne reserve koje želi da investira u inostranstvu.

– Takođe, ekonomska kriza je ograničila mogućnosti izvoza Kine. Shvatili su da ne mogu više da se oslanjaju na izvoz i investicije kao lokomotive razvoja, već da moraju da se oslone na unutrašnju tražnju. Ali njihova domaća tražnja je mala za proizvode visoke industrije u koju su najviše ulagali i koju su izvozili u razvijene zemlje – ističe Babić.

Najveće kineske investicije

  • Izgradnja mosta Zemun–Borča
  • Preuzimanje Železare Smederevo
  • Otvaranje Kineske banke

 Najava kineskih ulaganja

  • Gradnja brze pruge Beograd–Budimpešta
  • Preuzimanje RTB “Bor”
  • Kupovina PKB-a
  • Uspostavljanje direktne avio-linije iz Srbije
  • Forum “16+1” u cilju saradnje sa 11 članica EU i pet balkanskih zemalja u oblasti investicija, transporta, finansija, nauke, obrazovanja i kulture

 

Ekonomista Blagoje Babić objašnjava da zato Kina sada sprovodi jedan divovski ” New Deal” koji ima unutrašnju i međunarodnu komponentu.

– Svrha je da Kina nastoji da investiranjem svojih ogromnih deviznih rezervi u infrastrukturu obezbedi tražnju za njenim proizvodima i pristup tržištima koje još nije u dovoljnoj meri osvojila. Taj put svile ima severni pravac, preko Kazahstana, Rusije, Poljske do Nemačke i Španije, dok južni ide preko indijskog okeana, roga Afrike, Sueckog kanala, luke Solun, Beograda, Budimpešte, itd. Tu smo mi i za Srbiju bi bilo od ogromnog značaja brza železnica od Beograda do Budimpešte. Tako bi Beograd postao jedan od trgovačkih punktova Kine. Ova zemlja bi ona imala interes da tu osniva industrijske zone i proizvodi. A tako bi naš izvoz u Kinu bio veći. Sada je, za razliku od uvoza, minimalan – navodi Babić.

On ne vidi loše strane osnivanja industrijskih zona Kine u Srbiji.

– Ako Kina uspešno gradi puteve, mostove, železnicu, ona stvara ambijent za unosno poslovanje naših preduzeća. Ako se izgradi brza pruga Srbija će imati ogromnu zaradu od tranzita – kaže naš sagovornik.

Takođe, Babić smatra da je Kina zainteresovanija za ulazak Srbije u EU i od same Srbije.

– Kini treba EU i ona jedva čeka da Srbija uđe u Uniju – kaže Babić.

Ekonomista Mlađen Kovačević naglašava da je dolazak kineskih investitora značajan.

– Da nisu preuzeli “Železaru” ona bi propala. Kinezi su odlični u gradnji mostova, to smo uvideli prilikom gradnje mosta Zemun – Borča. Ipak, mogućnosti saradnje sa Kinom su mnogo veće, pre svega kada govorimo o izvozu – navodi Kovačević.

On dodaje da je jako važno da svi mogući kanali između Srbije i Kine budu uspostavljeni.

– Imam utisak da Kinezi smatraju Srbiju centrom ovog dela Balkana i da će gledati da što više budu tu prisutni – smatra Kovačević.

Inače, prošle nedelje je predsednik Srbije Tomislav Nikolić bio u državnoj poseti Kini. Predsednik Vlade Kine Li Kećijang rekao je da je u planu pokretanje novih zajedničkih projekata. Nikolić je naveo da je najviše insistirao na direktnoj avio-liniji ka Beogradu, koja bi išla ili iz Šangaja ili iz Pekinga. On očekuje i da će u najskorije vreme Kina i Srbija zajedno nastupati na evropskom tržištu.

Šta sve Kina poseduje u svetu: Ulaganja od 207 milijardi dolara

Usled brzog ekonomskog rasta, kineske kompanije sve više kupuju akcije i postaju vlasnici uspešnih firmi u inostranstvu, naročito u Evropi i SAD.

Kineska ulaganja u inostranstvo prošle godine dostigla su 207 milijardi dolara, što je 28 milijardi više od američkih investicija.

Kinezi su donedavno najviše ulagali u rudnike, sirovine i energiju, ali sada ulažu u visoku tehnologiju. Kineska državna kompanija “Kem Čajna” kupila je za 46 milijardi dolara švajcarsku “Singentu”,  jednu od najvećih agrohemijskih kompanija, čime je stekla jednu od vodećih uloga u svetskoj industriji hrane.

Prošle godine su kineske kompanije najviše kupovale firme iz Nemačke i SAD.

Do 31. oktobra 2016. godine investitori iz Kine i Hongkonga su kupili 58 nemačkih kompanija, što je za 19 više nego u toku cele 2015. godine.

Tako su kineske investicije u Nemačkoj prethodne godine prešle sumu od milijardu evra.

Mnoge velike auto-industrije iz Evrope su već nekoliko godina u vlasništvu kineskih firmi. Tako je, na primer, švedski “Volvo” postao deo kineske međunarodne auto-industrije “Geely”, a njen deo je i “London Taxi Corporation”.

Kina dosta ulaže u tekstilnu industriju u SAD, naročito u Ohajo i Južnu Karolinu gde privrednici kažu da bez kineskih ulaganja ne bi bio moguć privredni oporavak. 

Međutim, iako one u značajnoj meri doprinose zaposlenosti i privredama tih zemalja, kineske investicije sve češće izazivaju sumnje na Zapadu.

U Nemačkoj se bune da se kupovina odvija u jednom smeru i da se na putu nemačkih kompanija koje planiraju da kupe kineske firme pojavljuje mnoštvo prepreka.

Zapad se najviše brine zbog toga što bi Kina mogla da iskoristi kupljenu zapadnu tehnologiju u vojne svrhe.

Nedavno je Privredna komora EU, koja zastupa interese 1.600 evropskih kompanija, kritikovala Kinu da daje ogromne subvencije svojim kompanijama, čime dodatno smanjuje manevarski prostor za konkurente iz Evrope.

 

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *