Kome smetaju dinari?

Kome smetaju dinari?

Narodna banka Srbije saopštila je da „Pej pal” do danas nije podneo zahtev za licencu institucije elektronskog novca kod NBS-a. Zbog toga, kako navodi srpska centralna banka, „Pej pal” može da služi domaćim pravnim i fizičkim licima za obavljanje platnog prometa s inostranstvom, ali ne i za njihova međusobna plaćanja u domaćem platnom prometu.

NBS objašnjava da je licenciranje kod NBS-a uslov da bi rezidentima bilo dozvoljeno da međusobno obavljaju platni promet preko „Pej pala” ili „Skrila”. To su, inače, navodi NBS, univerzalna pravila koja važe bez izuzetka i u Evropskoj uniji, pa tako „Pej pal” pruža usluge građanima i kompanijama u EU kao licencirana kreditna institucija sa sedištem u Luksemburgu.

Pružanje platnih usluga je licencirana delatnost svuda u svetu (kao što su to npr. i delatnost prikupljanja depozita, poslovi na tržištu hartija od vrednosti ili druge određene finansijske aktivnosti), a omogućavanje da se te usluge pružaju u Srbiji između rezidenata bez dozvole Narodne banke Srbije dovelo bi do paradoksalne situacije u kojoj bi strane institucije elektronskog novca osnovane u državi u kojoj nema regulatornih zahteva (nema nadzora, posebnog kapitala kao u EU od 350.000 evra i zaštite korisnika) bile u daleko povoljnijem položaju u odnosu na domaće institucije elektronskog novca na koje se primenjuje (stroži) režim ekvivalentan onom u Evropskoj uniji, navodi NBS.

NBS ističe da po važećim propisima koji uređuju devizno poslovanje nema smetnji da domaće kompanije i građani Srbije vrše ne samo plaćanje već i naplatu (prijem elektronskog novca) preko strane institucije elektronskog novca po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga u inostranstvu i mogu slobodno da vrše otkup tako ostvarenog elektronskog novca i prenose ga na svoj devizni račun kod banke u zemlji. Dodaju da je „Pej pal”, osim opcije slanja novca u inostranstvo, u aprilu 2015. godine omogućio i opciju prijema novca u Srbiju, što je bio i osnovni cilj zakonskih izmena iz 2012. godine, da bi naša IT industrija, start-ap kompanije i ostala pravna lica i preduzetnici imali olakšani pristup globalnom tržištu.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *