Komercijalna banka: Bićemo lider u regionu

Komercijalna banka: Bićemo lider u regionu

Predsednik IO Komercijalne banke Aleksandar Piker o planovima za širenje mreže: Uspešno poslujemo na Balkanu, ali cilj su nam nova tržišta kao što su Nemačka i Austrija jer nam je srpska dijaspora važna

KOMERCIJALNA banka je jaka, stabilna domaća banka, koja je ušla u privatizaciju, što joj je samo dodatno dalo snagu da radi još više na svom razvoju. Ne samo što imamo nove usluge za klijente, nego i planiramo da se širimo, kako u regionu tako i u Evropi. Komercijalna banka uspešno posluje u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, na Kosovu i Metohiji, ali za nas to nije dovoljno. Želimo da budemo lideri u regionu, ali i da uđemo i na druga tržišta, kao što su Frankfurt i Beč. U Nemačkoj i Austriji, Komercijalna banka je imala svoje filijale, koje su prethodnih godina zatvorene, ali hteli bismo da ih ponovo otvorimo za klijente. I srpska dijaspora nam je bitna.

Ovo, za “Novosti”, kaže Aleksandar Piker, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, i ističe da sa svojim saradnicima radi na priprema za privatizaciju, ali su akcionari upravljačka snaga u tom poslu. Komercijalna banka je samo objekat.

* Interesovanje je, sudeći prema pisanju medija, veliko. Pominju se mnoge banke koje bi preuzele Komercijalnu. Šta, po vašem mišljenju, budući vlasnik treba da ponudi našoj najvećoj banci?

– Zadovoljni smo što postoji veliko interesovanje za Komercijalnu banku. Ali, o budućem investitoru ne mogu da kažem ništa konkretnije. Bitno je da mi činimo sve da banka bude što snažnija, organizovanija i da pruža što bolje i zanimljivije usluge klijentima. Ne čekamo skrštenih ruku kupca.

* Da li imate nove usluge, pre svega za građane?

– To je jedna interesantna usluga – instant transfer novca. Građani će moći da prebacuju, odnosno da šalju novac 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Potrebno je samo da imaju telefon i pristup bankomatu. Komercijalna banka poseduje 300 bankomata, što je dovoljno da se ova usluga, bez ikakvih ograničenja, koristi.

* Mnoge banke u Evropi i kod nas su krenule u digitalizaciju. Da li i vi nameravate da se na ovaj način modernizujete?

– To je postala moda u bankarskom svetu, ali ne mislim da je to idealan projekat. Mi ne želimo da ispraznimo ekspoziture, odnosno da izbegavamo klijente. Naprotiv, hoćemo da zadržimo taj direktan odnos klijenta sa službenikom. Živa reč uvek više vredi. Dobija se tačna informacija, nema nejasnoća, dilema… Moderna tehologija donosi brzinu, mobilnim telefonom mogu da se obave plaćanja, poruči kredit, prebaci novac… Ali ima mnogo drugih usluga za koje je potreban direktan kontakt. Neke banke u Evropi koje su uvele takozvane ekspoziture bez službenika, sada ih zatvaraju.

MLAĐI KLIJENTI * Koji su klijenti za Komercijalnu banku najpoželjniji? Neke banke kažu da su to penzioneri jer su najrevnosnije platiše.
– Naši glavni klijenti su populacija starosti od 35 do 50 godina. Ali, mi imamo usluge i za penzionere. Njima posvećujmo veliku pažnju. Želeli bismo da imamo i mlađe klijente. Nadamo se da ćemo sa novom uslugom transfera novca pridobiti i njih.

* Komercijalna banka ima ogroman broj klijenata, veliko poverenje građana. Šta je ključ uspeha među brojnim stranim bankama?

– Dostupni smo svima. Imamo usluge koje su tražene na tržištu. Unapređujemo odnos klijenta i banke. Imamo 1,59 milijardi evra štednje stanovništva. Nudimo proizvode i za mlađu i stariju populaciju. Zahvaljujući čvrstoj rešenosti novog menadžmenta i preduzetim merama na stabilizaciji poslovnih rezultata, visoko smo kapitalizovana i stabilna banka sa adekvatnošću kapitala od 23,04 odsto. To je znatno iznad regulatornog limita koji propisuje NBS od 12 odsto.Ovaj podatak je najznačaniji pokazatelj stabilnosti i sigurnosti banke i zbog toga dodatna zaštita od kreditnog rizika u prvih šest meseci ove godine predstavlja meru za eliminisanje bilo kakvih negativnih posledica na buduće poslovanje banke.

* Problematični krediti muče bankare i u svetu i kod nas. Kako vi vidite rešenje za loše zajmove?

– Moja ranija iskustva mi govore da se bankari generalno nisu dobro snalazili u rešavanju i naplati problematičnih kredita. U strahu su prodavali NPL uz velike diskonte, ponekad u bescenje, a kad ni to nisu mogli onda su otpisivali. Mislim da banke treba da se okupe u Narodnoj banci i da zajednički reše taj problem.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *