Krediti u švajcarcima: od idile do dužničkog ropstva

Krediti u švajcarcima: od idile do dužničkog ropstva

Vrhovni kasacioni sud vodiće računa o pravičnosti, ali još nema stav, rečeno juče na skupu pravnika na Kopaoniku.

Kopaonik – Čak ni pravnicima nije sve jasno kada je reč o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, pa se ne može očekivati da su obični ljudi, pravni i ekonomski laici, unapred znali u šta su se upustili kada su sa bankama zaključivali ugovore o zajmovima sa valutnom klauzulom, rečeno je juče na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

Ovo je još jedan skup na kome se traži rešenje za građane koji su od 2006. podigli stambene kredite indeksirane u švajcarskom franku, a koje je međuvalutni poremećaj doveo u situaciju da u evrima i nakon deset godina otplate duguju više nego što su podigli i da su im rate kredita u dinarima danas i do dva i po puta veće od početnih. Na sve to banke su im godinama jednostrano povećavale kamatu, naplaćivale kredite po uvećanom prodajnom kursu kao i razne fantomske provizije. Dužnici koji su 2006, na primer, podigli 100.000 franaka, što je tada bilo 50.000 evra danas duguju oko 85 hiljada franaka ili oko 75.000 evra.

Oko tri stotine pravnika prisustvovalo je juče okruglom stolu „Bankarski krediti i promenjene okolnosti”, koji je trajao četiri sata, a potom je nastavljen u večernjim satima. Jedan deo učesnika je aplaudirao govornicima iz Udruženja banaka Srbije, koji tvrde da banke nisu mogle da zarade na promeni kursa švajcarskog franka, a drugi deo publike je podržao pravnike koji ističu da su banke na švajcarcima profitirale, dok su građani upali u dužničko ropstvo.

Kako se moglo čuti stambeni kredit u švajcarskim francima za mnoge građane ličio je na idilu, jer su kupovali nove stanove, da bi ubrzo ta idila prerasla u dužničko ropstvo. Novac su iz banke podizali sa osmehom, ali su neki od njih izlaz iz nemogućnosti da otplate kredit potražili u samoubistvu, rekli su govornici na jučerašnjem okruglom stolu.

Konačnu reč daće sud, a pravosuđe još nema stav.

 Međutim, Vrhovni kasacioni sud (VKS) će uskoro zauzeti stav i zato su pravnici na Kopaoniku juče sa najvećom pažnjom saslušali sudiju Snežanu Andrejević, zamenicu predsednika VKS.

– Kao sudija Vrhovnog kasacionog suda, nemam ovlašćenja da govorim o predmetima koji su u toku, a naročito ne da se izjašnjavam o načinu na koji neko od spornih pravnih pitanja treba da bude rešeno. To je pravno pitanje, ali sudije nemaju dovoljno stručnog znanja da do detalja i u tančine reše sporna pitanja vezana za bankarski sistem, za mere politike Narodne banke niti za druge finansijske i ekonomske mere – rekla je sudija Snežana Andrejević.

Istakla je da su sva pravna pitanja otvorena kada je reč o kreditima u švajcarskim francima, ali da je iz izlaganja predstavnika banaka zaključila da su banke već potpuno osmislile način na koji mogu da prevaziđu problem i da su „banke bile svesne svih rizika koji se mogu desiti indeksiranjem kredita u određenoj valuti, ako dođe do promene kursa”.

– Čini mi se i da smo čuli i da su banke bile svesne da pojedini klijenti mogu doći u situaciju da te kredite ne mogu da vrate. Kao sudija bih postavila pitanje suprotnoj strani – da li su oni znali makar slično ono što znaju banke i da li su bili svesni rizika da u slučaju promene kursa neće moći da vrate svoje kredite – rekla je sudija Snežana Andrejević.

Nagovestila je da će sudovi pre svega voditi računa o pravičnosti.

– Da bi se omogućilo fer suđenje pred sudovima u Srbiji u ovoj oblasti, sa raznoraznim pitanjima koja se tu mogu pojaviti, moram da vas upozorim na novi Zakon o parničnom postupku, po kome već sudovi postupaju. Prema odredbama tog zakona, i tužilac i tuženi dužni su da predlože dokaze za svoje tvrdnje. Imaju mogućnost da sudu sve objasne u tužbi i u odgovoru na tužbu. Sud na prvom ročištu odlučuje koje će od ponuđenih dokaza da izvede, a koje neće – rekla je sudija Andrejević.

Sudovi u Srbiji već imaju predmete u kojima su donete odluke o zahtevima za poništaj takvih ugovora. U Vrhovni kasacioni sud stigle su, po reviziji, dve različite pravnosnažne odluke jednog istog suda, po zahtevima za raskid ugovora o kreditu zbog promenjenih okolnosti.

 – Imamo jednu odluku gde je zahtev odbijen i jednu gde je zahtev usvojen. Sudska praksa ne sme biti kontradiktorna, a Vrhovni kasacioni sud je odgovoran za jedinstvenu sudsku praksu. Mi u tumačenju moramo da uključimo i standarde Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ali i da pročitamo šta piše u presudama Evropskog suda pravde iz Luksemburga, da vidimo kako oni tumače Direktivu 93/13 koja se tiče prava potrošača na jasnost i transparentnost i da sagledamo da li nedostatak nekog od tih uslova dovodi u pitanje sam ugovor odnosno njegovu punovažnost – objasnila je sudija Snežana Andrejević.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio da čuje najširi auditorijum u vezi sa problemom kredita u švajcarskim francima i sagledaće brižljivo sve argumente, istakla je sudija, kako bi i odluka VKS mogla da izdrži test, jer će ovi predmeti najverovatnije stići i do Ustavnog suda i do suda u Strazburu, kojima bi se jedna ili druga strana u ovim sporovima mogle obratiti zbog eventualne povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na imovinu.

Sudija Ustavnog suda Srbije dr Dragiša Slijepčević, naglasio je da je Narodna banka Srbije donošenjem preporuka jasno kazala da postoje promenjene okolnosti.

– Bez obzira što su klijentu dati dinari, ova valutna klauzula treba da služi da očuva banku od valutnog rizika. Banka onda vrši konverziju u švajcarce i odobrava kredit u dinarima. Ako je to tako, to je pravi menjački posao. Banci ne može niko zabraniti da menja švajcarce u dinare, ali tog trenutka nema više valutnog rizika, jer je banka dobila onoliko dinara koliko je bila vrednost švajcaraca – rekao je dr Slijepčević.

Valutna klauzula služi tome da se realni iznos datih dinara sačuva za sve vreme trajanja kreditnih obaveza, istakao je sudija, koji je prvi u javnosti pokrenuo pitanje rešavanja ovog problema na nivou najvišeg suda u Srbiji – Vrhovnog kasacionog suda.

– Nikada se ne može desiti da kroz kreditni odnos neko dobije jedan iznos glavnice a vrati uvećan iznos glavnice. Bančina zarada je ugovorena kamata, a ne može biti njena zarada da kroz uvećanu glavnicu stiče korist. Kako objasniti zdravoj logici da banka nije zaradila upravo na uvećanju glavnice? – upitao je dr Slijepčević.

I dok su mnogi u sali svojim poluglasnim komentarima pokazivali da se slažu sa sudijom, drugi su negodovali kada je rekao da su građani dospeli u dužničko ropstvo jer su došli u situaciju da kredit ne mogu da isplate.

– Ovo pitanje je potpuno predimenzionirano, da ne kažem naduvano, veštački uvećano. Niko u bankarskom sektoru nikada nije poricao postojanje teških socijalnih slučajeva, ali pravi socijalni problem je taj što više od milion građana Srbije živi ispod egzistencijalnog minimuma – rekao je Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije.

Da bi umanjio značaj problema, naveo je podatak da krediti indeksirani u švajcarcima čine tek 2,5 odsto ukupne bilansne sume kredita u Srbiji.

Izvor: Politika

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama