Kršenje rokova: Firme plaćaju tek posle 138 dana

Kršenje rokova: Firme plaćaju tek posle 138 dana

Zakon o rokovima plaćanja i izmirenju novčanih transakcija u Srbiji i dalje samo “na papiru”. Retko ko poštuje zakon koji propisuju da se obaveze moraju namiriti za dva meseca.

Uprkos tome što su u Srbiji rokovi plaćanja robe i usluga zakonski regulisani na dva meseca, u Srbiji se u proseku na novac čeka 138 dana! Prema novim propisima, rok plaćanja od 60 dana primenjuje se na ugovore zaključene između firmi, počev od 1. januara 2016. godine. Kada je reč o javnom sektoru, rok za izmirenje obaveze prema privredi je kraći i iznosi 45 dana. U praksi, međutim, to je samo slovo “na papiru”.

Zbog nemogućnosti da naplate svoju robu i usluge, privrednici dolaze u veoma tešku situaciju. Kašnjenja u isplati nanose im veliku štetu i podižu nivo nelikvidnosti. Da bi izmirili obaveze za PDV, isplatili zarade i sve obaveze koje državi sleduju, podižu kratkoročne kredite uz kamatu od 12 do 14 odsto. Većina firmi posle ima problema da te zajmove vrati.

– Visoka je, bolje reći hronična nelikvidnost u privredi, a na takav nivo naplate utiče i slaba kupovna moć – naglašavaju u Mreži za poslovnu podršku. – Promet u maloprodaji je u poslednjih godina u padu, a kako bi sačuvali mušterije, trgovci daju sve duže rokove kod plaćanja i do godinu dana, na 12 rata. A onda te mesece čekanja prebacuju na dobavljače, kojima ne plaćaju robu.

Privrednici najduže čekaju novac za robu ili usluge u lokalnim samoupravama i za poslove koje su uradili za ustanove iz oblasti zdravstva i školstva. Tu su rokovi i do pet-šest meseci. Država bi trebalo da reaguje i da takvim akterima koji kasne bez razloga uskrati plate. To se u nekoliko navrata pokazalo kao dobar lek.

Razlike i unutar EU

Srbija neminovno mora da ide ka kraćim rokovima za izmirivanje obaveza na putu ka Evropskoj uniji. Direktiva Evropske unije dozvoljava period plaćanja od 30 dana. Istina, i to se ne poštuje jednako u svim zemljama EU. U najrazvijenijim državama Unije to je mesec dana, u srednjerazvijenim zemljama rok je 45 dana, a u Poljskoj ili Hrvatskoj 60 dana.

Veliki sistemi za proizvodnju dnevnih namirnica na naplatu čekaju u proseku 90, a često kažu premaše i 100 dana. U mesnoj industriji, kako je potvrdilo nekoliko proizvođača, najčešći rok isplate je između 60 i 85 dana.

– U zavisnosti od finansijske snage, prodajni lanci diktiraju duže rokove naplate, a prednost je na većim trgovinama – dodaju u Mreži. – Tendencija je da neki maloprodajni lanci nude rokove od dva do šest meseci, čak i kompenzacije.

U Uniji poslodavaca Srbije naglašavaju da bi država morala posebno da kontroliše kako budžetski korisnici ispunjavaju svoje obaveze, kako javni, tako i privatni sektor.

– Sada vidim da sam naivno poverovao da će Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama pomoći da se poboljša likvidnost i spreči lanac dugovanja u privredi – kaže za “Novosti” Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama