Do kvadrata uglavnom u evrima

Do kvadrata uglavnom u evrima

Stručnjaci kažu da se valuta smatra stabilnom na duži rok ako banke nude stambene kredite vezane za nju. S te strane dinar je prešao prag jer sve više banaka kod nas u ponudi ima kupovinu kuća i stanova u dinarskim kreditima. Međutim, kupci se veoma retko odlučuju za podizanje takvih kredita jer, preračunato u dinare, zajmovi za kupovinu kuća ili stanova indeksirni u evrima još uvek su povoljniji od onih vezanih za domaću valutu.
To je nesumnjivo i razlog što je Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita do sada osigurala svega šest kredita u dinarima. Kako sada stvari stoje, još će mnogo vode proteći pre nego što dinarski stambeni krediti postanu uobičajeni. O tome zašto je to tako dr Vladimir Medan s Beogradske bankarske akademije kaže:
– U ovom trenutku teško se može predvideti kako će se dinar kretati u periodu od narednih deset-petnaest godina – navodi naš sagovornik. – Stambeni krediti u dinarima neće značajnije rasti ni u 2017. godini. Mislim da će krediti na kratak rok, gotovinski, od godinu-dve, biti najpolularniji i da će se i naredne godine mahom odobravati u dinarima kao i sada. Krediti s nešto dužim rokom otplate, na srednji rok od pet-šest godina, više će se nuditi u dinarima.
Za dugoročne kredite od nekoliko decenija, kao što su stambeni, i dalje će indeksirani zajmovi biti dominantni. Drugim rečima, gotovinske kredite ćemo uzimati u domaćoj valuti, one za automobile bismo takođe mogli, dok ćemo stanove i dalje kupovati indeksiranim kreditima.
Kada klijent uđe u banku da traži zajam, na šalteru mu se mora prvo ponuditi usluga u domaćoj valuti. Međutim, kada klijent dobije punu informaciju o vrsti kredita, kamati i ratama u dinarima ili evrima, odlučuje se za povoljniji zajam.
Naime, računica pokazuje da je za zajam od 4,5 miliona dinara učešće 900.000 dinara. Kamata na tu vrstu kredita je 4,9 odsto nominalno, ili 5,7 efektivno, a uz rok otplate od 30 godina mesečna rata je 19.106 dinara. Za zajam indeksiran u evrima od 37.500 evra učešće je 7.500 evra, a kamata 2,9 odsto, odnosno 3,6 odsto. Na rok od 360 meseci mesečna rata je 124,87 evra. Budući da je po srednjem kursu Narodne banke Srbije to 15.406 dinara, mesečna ušteda od gotovo 4.000 dinara nije zanemarljiva ni na kratak rok, a kamoli na 30 godina.
Šta klijenti koji uzimaju kredite vezane za evre mogu očekivati u narednom periodu? Kod kredita na duge staze, stambenih, kamate kod nas su varijabilne, što znači da su vezane za euribor. Ta kamata, koju određuje Evropska centralna banka, sada je na nuli, a pre sedam godina iznosila je pet odsto. Ukoliko opet počne da raste, i kamata na indeksirane zajmove će porasti, a da li će se to i desiti i kada, teško je reći. Naime, Medan ukazuje na to da je prognoze o kretanju euribora na duži rok teško davati jer sve zavisi od Evropske cCentralne banke.
– Kada se podiže kredit, rizik uvek postoji. Zato oni koji ga uzimaju moraju da se pomire s tim da će im rata zavisiti o Evropske centralne banke i njenih odluka. Pri podizanju kredita u dinarima visina rate zavisi od referentne stope NBS-am, koja je sada četiri odsto, a bila je i trostruko viša – kaže Medan.
D. Vujošević

Teško i uz kredit
Kvadrati u Srbiji nikada nisu bili jeftiniji pa se oni koji mogu, odlučuju da kupe stan ili kuću. Nažalost, malo je onih koji i uz kredit uspevaju da zatvore finansijsku konstrukciju. Za prvih deset meseci ove godine broj stambenih kredita je porastao 2,5 odsto i ukupna suma je bila 384,03 milijarde dinara, govore podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Toliki je nekada bio procenat mesečnog rasta.
Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *