Lov na one koji rade na crno

Lov na one koji rade na crno

U PKS održana otvorena vrata privrednika sa predstavnicima šest inspekcija. Privredu zanimaju tačna ovlašćenja.

Kako zaposliti radnika sa biroa? Koja su tačna ovlašćenja inspektora? Na koji način se usklađuju zvanični papiri firmi sa propisima? Ovo su najčešća pitanja koja su mali i veliki privrednici postavljali predstavnicima šest inspekcijskih službi na „otvorenim vratima“ koja su organizovana u Privrednoj komori Srbije. Tako je, 13. septembra 2017. godine, inspektorka rada duže od dva sata bila okružena privrednicima željnim da dobiju odgovore na ova i slična pitanja. Strpljivo su, jedan po jedan, sedali naspram nje iznoseći svoju muku.

Za stolovima gde su sedele prestavnice tržišne i poljoprivredne inspekcije bila je tek nešto manja gužva.

„Dan otvorenih vrata sa inspektorima“, koji je organizovala Privredna komora Srbije i USAID projekat za bolje uslove poslovanja, okupio je na jednom mestu predstavnike šest inspekcija. A u publici su bili ravnomerno zastupljeni i veliki i mali privrednici.

Posle razgovora „oči u oči“ sa jednom, dve, ili retko i svih šest inspektorki, privrednici su iz sale PKS uglavnom izlazili zadovoljni odgovorima. Pred kamerama nisu mnogo želeli da kude inspekcije. Isticali su da bi inspektori više trebalo da se posvete onima koji rade na crno, ili u sivoj zoni, a ne stalno da kontrolišu registrovane firme, koje posećuju i češće nego što bi trebalo.

Sekretar za trgovinu PKS Žarko Malinović izneo je podatak da sada ima nešto više od 300 prijava protiv „firmi“ koje rade neregistrovane, a da bi to trebalo povećati na više od 10.000 ili 20.000.

Na „otvorena vrata“ inspektora danas su pokucali prestavnici malih i srednjih preduzeća, ali i velikih kompanija. Na istom mestu okupili su se „Nestle“, „Koka-kola“,“MK grupa“, „Marbo“, „Hajat“, „Univereksport“, Hotel „Moskva“, „Đak“, „Merkator S“, „Atlantik grupa“…

Da legalno bude jeftinije

Ceo sistem, sve administrativne procedure, treba postaviti tako da se privrednik ne tera silom da posluje u skladu sa zakonom, nego da on sam vidi svoj interes da posluje legalno. Ne sme rizik za poslovanje u legalnoj zoni da mu bude veći nego da posluje nezakonito. Ako dođemo u situaciju da mu je veći rizik u legalnom poslovanju, zbog finansijskih, administrativnih, parafiskalnih nameta, onda tu inspekcija ne može mnogo da učini – ističe Milan Stefanović, viši stručni savetnik za regulatorna pitanja i inspekcijski nadzor u USAID-ovom projektu za bolje uslove poslovanja.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *