Manji nameti, veće zarade

Manji nameti, veće zarade

Država poslodavcima obećava smanjenje poreza i doprinosa već od 2017. U vladine fondove od svake plate 50, umesto 65 osto.

Država bi konačno mogla da se odrekne dela svog parčeta “kolača” u zaradama. Vlada od sledeće godine najavljuje manje poreze i doprinose, pa će umesto oko 65 od svake plate u svoje fondove prelivati najviše do 50 odsto. Vlasnici firmi zadovoljno trljaju ruke, zaposleni na crno se nadaju da ća konačno biti prijavljeni i zarađivati svoju penziju, a ekonomisti upozoravaju da će manji priliv državna kasa nekako morati da nadomesti.

Fiskalni savet još ne izlazi sa računicom o efektima najavljene mere, jer se ni detalji još ne znaju.

– Međutim, naglašavamo da će eventualni budžetski prostor za razmatranje ovakvih predloga biti otvoren tek kada se budžetski deficit smanji ispod zakonski propisanog nivoa od jedan odsto BDP, što još uvek nije slučaj – ističe Fiskalni savet.

Ne zna se još na koji način će država smanjiti ukupno opterećenje zarada. Može da smanji sve stope, ali i da uvede progresivne poreze, što znači da bi veće plate više trpele. U igri je i opcija da se minimalac oslobodi svih nameta, kao što je svojevremeno uradila Nemačka. U tom slučaju zaposleni sa ovim primanjem nemaju pokriveno penziono.

Poslodavci zadovoljni

Poslodavci već godinama zahtevaju manje opterećenje plata i ovo jeste način da nam se pomogne – ističe Nebojša Atancković, predsednik Unije poslodavaca. – Mogu nam izaći u susret i da plaćamo vodu kao građani ili da se ukinu neki od 500 parafiskalnih nameta. Smanjenje opterećenja će uticati na smanjenje rada na crno i na realnije prijavljivanje zarada zaposlenih. Deo uštede će svakako ići u investicije preduzeća, a deo u veće zarade

– Moguće je smanjiti poreze i doprinose i nadoknaditi rupu u budžetu – smatra Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta. – Mi nemamo progresivne poreze na zarade. Tu ima prostora. S druge strane, stope poreza na godišnji dohodak građana nisu velike. Ljudi koji zarađuju daleko više od proseka zaista malo plaćaju. Kada je Nemačka ukinula poreze i doprinose na minimalac, ljudi su svesno ulazili u takav aranžman. Takve poslove biraju mladi na početku karijere i ljudi u prelaznom periodu dok čekaju drugi posao. Ovo što mi imamo, nema nigde u Evropi. Mi nemamo veliki neoporezivi deo, tako da naši tekstilci i nisu tako jeftina radna snaga. Početnici nisu oslobođeni plaćanja, kod nas je ista cena za sve. Zato je ulazak na tržište skup.

Neke ranije vlade nisu razmatrale uvođenje neoporezivog minimalca i to iz straha da će srpski poslodavci sve zaposlene prijaviti na taj iznos.

– Država može smanjivanjem poreza i doprinosa da podstakne poslodavce da prijave neprijavljene radnike ili da zaposle nove – kaže dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić. – Mi poslodavci, s obzirom na to da sam i ja poslodavac, posmatramo koliko nas radnik bruto košta, dok zaposleni računa samo ono što je primio. Ova mera daje prostor da se u određenoj meri, određenim kategorijama radnika, neto plata poveća, a da ukupna izdvajanja poslodavaca ostanu ista

Raste PDV?

Glavni zaključak studije “Poreska politika – pogled unapred”, koja se pre šest godina bavila ovom temom, jeste da svako smanjenje opterećenja plata za sobom vuče veći porez na dodatu vrednost. To je, između ostalih, uradila i Mađarska pre nekoliko godina kada je stopa PDV dostigla 27 odsto.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *