Menjači i prodavci kredite dele i naplaćuju komunalije

Menjači i prodavci kredite dele i naplaćuju komunalije

Glavni ciljevi Zakona o platnim uslugama, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra, jesu da se poveća konkurencija na tržištu platnih usluga, da se na tržište uvedu savremeni platni servisi (elektronski novac), a kroz povećanje konkurencije utiče na unapređenje kvaliteta postojećih platnih usluga i snižavanje cena tih usluga za korisnike – stanovništvo i privredu – izjavila je vršilac dužnosti generalnog direktora Sektora za platni sistem u NBS-u Dragana Stanić. – Cilj je, takođe, da korisnici platnih usluga budu potpuno zaštićeni.

Ilustrujući kako to izgleda u praksi, ona je rekla da će, na primer, menjačnica, supermarket ili bilo koje drugo postojeće ili novoformirano privredno društvo koje dobije licencu NBS-a za pružanje odgovarajućih platnih usluga i/ili izdavanje elektronskog novca, moći da izvršava, na primer, platne transakcije, uplate za troškove komunalnih usluga, da prima i šalje novčane doznake, da izdaje kreditne kartice, da pruža uslugu plaćanja na globalnoj informatičkoj mreži i drugo.

– NBS je već izdao dve dozvole za platne institucije za pružanje usluga izvršavanja novčanih doznaka – napomenula je ona, i podsetila na to da su na srpskom tržištu do sada platne usluge pružale jedino banke i pošta. – Poslovanje i osnivanje dve navedene nove vrste pružalaca platnih usluga – platnih institucija i institucija elektronskog novca – detaljno je uređeno i korisnici njihovih usluga su u potpunosti zaštićeni, bilo da se radi o pravnim ili fizičkim licima, kroz režim licenciranja i nadzora koji nad njima sprovodi NBS.

Takođe, da bi korisnici platnih usluga bili u potpunosti zaštićeni – što je isto tako bila jedna od manjkavosti prethodnog zakonskog rešenja – bilo da je reč o ovim novim učesnicima na tržištu platnih usluga ili postojećim, bankama i pošti – postoji vrlo jasan niz pravila u novom zakonu kojima se precizno uređuju sve faze pružanja i korišćenja platnih usluga, bilo da se radi o platnoj kartici, mobilnom bankarstvu, e-bankarstvu, otvaranju računa…

Predstavnica NBS-a je posebno istakla da pružaoci platnih usluga moraju korisnicima da daju istinite i jasne informacije u predugovornoj fazi, a i u samom ugovoru, kao i pre i posle obavljanja platne transakcije.– Rokovi izvršenja svih platnih transakcija su takođe jasno definisani, što do sada nije bio slučaj. Takođe su i kraći. Na primer, nalog za prenos ili uplatu novca moraće se izvršavati u okviru istog poslovnog dana kada ste vi izdali tu instrukciju pružaocu platnih usluga – objasnila je Dragana Stanić, i dodala da, ukoliko se u međuvremenu javi neka nova, inovativna platna usluga, njeni korisnici će biti zaštićeni na osnovu Zakona o platnim uslugama. Drugim rečima, Zakon povećava zaštitu korisnicima, a istovremeno ne sprečava inovacije.

Što se tiče izvršavanja plaćanja na internetu upotrebom platnih kartica, ona je podsetila na to da su tu uslugu korisnicima do sada mogle pružati samo banke, a od sada će to moći da rade i pomenuti ovlašćeni pružaoci platnih usluga s odgovarajućom licencom NBS-a, ocenjujući da je to značajan regulatorni podsticaj razvoju elektronske trgovine i elektronskog poslovanja u Srbiji. Takođe, od kraja 2012. godine rezidenti mogu obavljati platni promet s inostranstvom u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i preko stranih institucija elektronskog novca, a sada je omogućeno osnivanje i poslovanje u zemlji i prema inostranstvu i domaćih institucija elektronskog novca.

Krediti za robu i usluge

Kada je reč o izdavanju kredita, za razliku od banaka, platna institucija može odobriti kredit korisniku isključivo za izvršenje platne transakcije (kupovinu neke robe ili plaćanje neke usluge), uz uslov da je dobila licencu za pružanje te usluge, zatim, rok otplate takvog kredita ne može biti duži od 12 meseci, a platne institucije za tu namenu ne mogu koristiti novac prikupljen od drugih korisnika platnih usluga i visina kapitala platne institucije u svakom trenutku mora biti adekvatna u odnosu na ukupan iznos odobrenih kredita. Pružalac platne usluge će morati da snosi troškove, u skladu sa zakonom, eventualne zloupotrebe platne kartice na bankomatu, ukoliko neko neovlašćeno „skimuje” korisnikovu karticu ili kopira podatke s platne kartice da bi ih kasnije neovlašćeno upotrebio.

 

Izvor:Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *