Milanovićeva blokada najviše koštala Hrvate

Milanovićeva blokada najviše koštala Hrvate

Domaći privrednici i dalje šalju zahteve za procenu štete zbog zatvaranja granica ka Hrvatskoj. Srpski prevoznici jedini koji su izašli sa konkretnom brojkom, traže 40 miliona evra.

Šteta nastala zbog blokade granica između Srbije i Hrvatske još se meri. Precizne računice nema, a prema grubim procenama, gubici iznose više desetina miliona evra. Ranija procena Udruženja prevoznika Srbije pokazuje da je šteta nastala blokadom granice premašila 40 miliona evra. Mnoge firme su plaćale penale zbog neisporučene robe, nekima su otkazivani poslovi. Ogromna količina robe je pokvarena, propadale su masline, grožđe… Najveći problem bio je sa robom koja ima kratak rok trajanja, kao što su prehrambeni proizvodi, voće i povrće. I to sa obe strane.

Posledice zatvaranja teretnog saobraćaja na graničnom prelazu sa Hrvatskom su velike, kako po srpsku tako i po ekonomiju regiona, ali i cele Evrope. Posebno za zemlje koje u tranzitu prevoze robu prema Evropi.

Zatvaranje granica zbog migrantske krize uzrokovalo je svakodnevnu štetu, jer kada roba ne ide preko granice, svi koji učestvuju u tom procesu na neki način su oštećeni. Statistika kaže da je dnevno, na tri granična prelaza ka Mađarskoj i Hrvatskoj, u proseku, u ovoj godini prolazilo robe u vrednosti od oko 21 milion evra. Kada su granice zatvorene, tog prometa nema, međutim to ne znači da je i tolika šteta, jer deo te robe pređe kasnije, a deo i nekim drugim putevima.

– Šteta po Srbiju iznosi više desetina miliona evra, a biće potrebno vreme da se preračunaju realni gubici – kažu za „Novosti“ u PKS. – Još se prikupljaju zahtevi kompanija i privrednika za procenu štete, i u narednom periodu izaći ćemo sa ukupnom procenom pretrpljene štete.

Stručnjaci smatraju da je odluka hrvatske vlade da zatvori granicu prema Srbiji bila kontraproduktivna za ekonomiju celog regiona. U čitavoj toj situaciji oko zatvaranja granica najveća žrtva je ekonomija, imajući u vidu da zemlje regiona najveći izvoz ostvaruju upravo u svom okruženju. Da paradoks cele priče bude veći, na vrhu liste gubitnika su i firme koje posluju u Srbiji, a njihovi vlasnici su Hrvati. Poput „Atlantik grupe“ koja gazduje nekada srpskim „smokijem“, „bananicom“, „grand kafom“, kao i „Agrokor“, koji je vlasnik „Frikoma“, „Dijamanta“… Osim direktne štete, one su pobrale i indirektne minuse, jer je zahvaljujući krizi, javnost upoznata s tim da je reč o hrvatskim firmama i da deo zarade odlazi u zemlju premijera Zoran Milanović, koji je inicirao blokadu. Ovaj podatak one bi, ipak, najpre prećutale.

Robna razmena

Hrvatska je 10. spoljnotrgovinski partner Srbije. Hrvatska više robe izveze u Srbiju nego obrnuto, jer više od 200 hrvatskih firmi posluje u Srbiji, dok tek desetak naših kompanija posluje u Hrvatskoj. – Za prvih osam meseci Srbija je u Hrvatsku izvezla robu u vrednosti od 211 miliona evra, a uvezli smo robe za 362 miliona – pokazuju podaci RZS. – Naš izvoz u Hrvatsku porastao je za 10 odsto, a njihov u Srbiju za 16 odsto.

Predsednik Udruženje poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za naš list kaže da je teško konstatovati kolika je nastala šteta i u kom je obimu. Dosta je, dodaje, nejasnoće i oko toga ko će da isplati odštetu.

– Sada mogu da se sakupe samo zahtevi onih privrednika koji su napravili specifikaciju štete – kaže Atanacković. – Firme kojima je roba dugo stajala na granici, ili se pokvarila, kasnila u isporuci… To će opet biti samo mali procenat ukupne štete, jer neće mnogi da je prijave, a neki neće imati čime da je dokumentuju. Hiljade šlepera su bile zatočene na granici…

U Mreži za poslovnu saradnju kažu da nemaju podatke da je iko prijavio štetu. Granični prelazi iz Bosne prema Hrvatskoj bili su otvoreni, pa je većina firmi prevoz organizovala alternativnim pravcima. Jedino su se neki turski veleprevoznici žalili, jer je mnogo njihovog južnog voća propalo. Bilo je i naših firmi koje se nisu snašle.

Ni Zagreb još nema računicu

Iako niko u Hrvatskoj ne krije da je nerazumno zatvaranje hrvatsko-srpske granice hrvatskog premijera Zorana Milanovića nanelo milionske štete hrvatskih poslovnim ljudima, konačna i precizna računica nije urađena do današnjeg dana.

– Nemojte se čuditi, čekaju se izbori i niko ne želi još više da doliva ulje na vatru. Ali, štete su bile velike, pa nije čudno što je Ivica Todorić odmah zvao Milanovića i tražio da povuče tu svoju odluku – rekao nam je u Zagrebu jedan istaknuti privrednik.

Štetu su pre svega pretrpeli veliki, od „Agrokora“ do „Kraša“ i „Podravke“, do pominjane „Atlantik grupe“, ali i manje kompanije kojima su bili ugroženi poslovi. Hrvatska privredna komora još za vreme blokade slala je upozorenja o štetama, dok su ministri SDP tvrdili da su one zanemarujuće. Dok su iz „Petrohemije“ rekli da su pretrpeli štetu od tri miliona evra, iz „Straža plastike“ su poručili da su štete Milanovićeve odluke bile velike.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *