MMF ponovo insistira na reformi poreskog sistema

MMF ponovo insistira na reformi poreskog sistema

Prilikom poslednje posete Srbiji delegacija Međunarodnog monetaranog fonda od nadležnih u Srbiji zahteva se da ubrza reforma Poreske uprave.

Efikasnija naplata i brže suzbijanje sive ekonomije i punjenje državne kase je jako bitno. Prema rečima dr Saše Ranđelovića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu reforma Poreske uprave treba  da ima za cilj efikasniju naplatu poreza i smanjenje rizika i troškova poslovanja u Srbiji.

„Zato je potrebno u narednom periodu povećati broj zaposlenih u Poreskoj upravi, zatim uvesti  sistem selekcije, napredovanja i nagrađivanja kadrova, tako da on bude  zasnovan samo na  visokim stručnim  kriterijumima. Od gotovo šest hiljada zaposlenih u Poreskoj upravi, svega deset odsto je angažovano na poslovima kontrole. Ostali se bave  administrativno-tehničkim poslovima. Prošle  godine su u PU prešli na elektronsko podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza. Zato bi zaposleni koji su ranije radili na administriranju papirnih poreskih prijava trebalo obučiti da rade poslove jednostavnijih poreskih kontrola“, kaže dr Ranđelović. Osim toga, prema njegovim rečima, potrebno je dalje razvijati sistem za procenu rizika, tako da resursi Poreske uprave budu usmereni na kontrolu onih obveznika ili grupa obveznika koji se procenjuju kao najrizičniji, odnosno najskloniji utaji poreza.

„U cilju unapređenja pravne sigurnosti i predvidljivosti uslova poslovanja potrebno bi bilo sistemski raditi na ujednačavanju postupanja različitih delova Poreske uprave po istim ili sličnim pitanjima“, kaže on.

U Srbiji se prema nekim procenama, čak trećina BDP-a izgubi u sivoj zoni i čini se da borba protiv sive ekonomije nije dovoljlo efikasna.

„Unapređenje efikasnosti rada Poreske uprave i drugih inspekcijskih službi predstavlja ključni mehanizam za suzbijanje sive ekonomije. Takođe je potrebno raditi na unapređenju rada drugostepenih organa i sudova u postupanju u ovim slučajevima, a da bi svi koji ne poštuju poreske propise bili adekvatno sankcionisani. S druge strane, potrebno je uraditi više na unapređenju poreskog morala i spremnosti obveznika da dobrovoljno plate porez. Poreski moral zavisi pre svega od dostupnosti i kvaliteta dobara i usluga koje im država pruža. Zato je  unapređenje efikasnosti javnog sektora kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i državna administracija  bitan preduslov za smanjenje sive ekonomije“, ističe dr Saša Ranđelović.

On dodaje da je potrebno raditi i na obrazovanju građana o vrednosti dobara i usluga koje dobijaju od države -na primer svaka porodica sa detetom školskog uzrasta od države dobije usluge obrazovanja koje godišnje koštaju oko 2.100 evra. Prema njegovom mišljenju, podizanje svesti o tome bi takođe pozitivno uticalo na smanjenje sive ekonomije. Od 2018 na snagu treba da stupi primena novih propisa vezanih za   naplatu PDV. Preduzetnici i knjigovodstvene  agencije procenile su da se radi o novom komplikovanom sitemu.

„Promena propisa koji se odnose na administriranje poreza bi trebalo da  obezbede  državi da kroz poreske prijave i evidencije prikupi informacije koje su joj neophodne za analizu i kontrolu naplate poreza. Pođednako je važno da  troškovi koje obveznici imaju po osnovu obračuna i plaćanja poreza minimiziraju“, kaže naš sagovornik.

Reforma sistema neporeskih dažbina (naknada, taksa i slično.) bi trebalo da sistem javnih prihoda učini predvidivijim, transparentnijim i efikasnijim.

„Svedoci smo da lokalne samouprave ili javna preduzeća često i više puta povećavaju neke dažbine tokom godine, u skladu sa svojim finansijskim potrebama, što poslovno okruženje čini vrlo nestabilnim i nepredvidivim. Prvi korak u rešavanju ovog pitanja bio bi donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim bi se u jednom aktu, na jedinstven način, uredili bitni elementi velikog broja dažbina koje se plaćaju za korišćenje raznih javnih dobara. Na taj način bi se ograničila mogućnost njihovog nekontrolisanog uvođenja i menjanja. Osim toga, potrebno je kroz izmenu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava reformisati pojedine lokalne dažbine, koje se često neodmereno određuju od strane opština i gradova“, naglašava Ranđelović i dodaje da je dobar primer taksa za isticanje firme.

On kaže i da bi trebalo neke od lokalnih dažbina integrisati sa istovetnim republičkim, a prihode od tog poreza podeliti između republike i lokalnih samouprava, jer nije ekonomski opravdano da se na istu osnovu plaćaju dva gotovo identična poreza, kao što je to slučaj sa porezom na motorna vozila.

„Ministarstvo finansija je 2015. godine izradilo nacrt Zakona o finansiranju lokalnih samouprava kojim je pitanje lokalnih dažbina bilo uređeno na transparentan i efikasan način, ali je taj predlog, pod pritiscima udruženja opština i gradova, povučen“, ističe dr Ranđelović.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *