Mogu li preduzetnici lako da se razvijaju u Srbiji?

Mogu li preduzetnici lako da se razvijaju u Srbiji?

Lepota je u izazovu. U tome da napustite savršeno okruženje i izazovete sebe, kako bi postali bolji. Upravo ti putem krenuo je i dr Daniel Boehi. Napustio je Švajcarsku i odlučio da ga profesionalni put odvede do zemalja u razvoju, poput Meksika, Čilea, Venecuele, pa i Srbije. U poslednjih 20 godina dao je svoj doprinos u građenju velikih kompanija u različitim sredinama. Danas, kao direktor Founder Instituta u Srbiji radi na tome da drugima prenese znanja kako da razviju uspešno i stabilno poslovanje. Put izazova kojim je moj sagovornik krenuo, veoma je sličan preduzetništvu. „Da biste uspeli morate da budete izuzetno otporni i pretrpite sve udarce. Preduzetništvo je veoma zahtevno i ne sme olako da se shvati“, počinje priču gospodin Boehi u prijatnoj atmosferi Edict restorana u Constantine the Great hotelu.

Smatra da Srbiji ne manjka preduzetničkog duha. „Uspešni preduzetnici mogu se pronaći u bilo kom tipu društva i tržišta. Srbija ima sjajne pojedince koji su se upustili u osnivanje sopstvene kompanije i uspešni su u tome. Pravo pitanje je: Mogu li preduzetnici lako da se razvijaju u Srbiji? Da li postoji dovoljno jak eko-sitem koji će start-up kompanijama, kao i malim i srednjim preduzećima pomoći pri pokretanju posla, u razvoju i izgradnji održivih kompanija? Da li imamo sve elemente neophodne za stvaranje i razvoj izuzetne kompanije? E, tu Srbija ima još puno toga da unapređuje i radi“, smatra gospodin Boehi ističući da naša zemlja nije među prvih 20 start-up eko- sistema u svetu. Kako skreće pažnju, mnoge zemlje su otkrile značaj start-upa i MSP sektora, i razvile su okruženje koje snažno podržava pokretanje novih poslova.

Spremnost i sposobnost za primenu i razvoj novih tehnologija već imamo i to na visokom nivou. „Pored toga troškovi radne snage su relativno niski, pa Srbija zaista ima potencijal da postane ’evropska Silikonska dolina’. Mnoga preduzeća u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švajcarskoj, SAD okreću se srpskim IT kompanijama, ali tu leži opasnost da postanete samo izvršioci posla, kao što se dešava u gaming industriji“, objašnjava gospodin Boehi. Kako navodi, ključ je u tome da srpske kompanije postanu lideri za sve vrste tehnologije zasnovane na IT-u, kao što su big data, internet stvari, robotika, augmented reality… „Srbija bi trebalo da postane pokretačka snaga u ’digitalnoj transformaciji preduzeća’. Ova transformacije je već počela, pa tako imamo situaciju da će Amazon zameniti Wallmart kao najveći maloprodajni lanac u svetu. Zanimljivo je da ovakva vrsta transformacija upravo dolazi sa tržišta u razvoju, pa zašto ne i iz Srbije?“ Kako bi krenuli ovim putem neophodno je da nova tehnologija koja se razvija na univerzitetima u Srbiji, lako može da se odvoji u start-up kompaniju koja će plasirati tu tehnologiju na tržište.

Jedna od stvari koja utiče na start-up scenu u Srbiji je malo i ograničeno tržište, ali kako gospodin Boehi navodi upravo ova činjenica predstavlja i šansu, jer je to prilika da se razmišlja o globalnom tržištu. Tu je takođe i nedovoljno jaka i razvijena lokalna industrija koja u svetu vuče start-up eko-sisteme, objašnjava moj sagovornik koji je poslednjih godina bio na čelu nekih od najvećih kompanija u Srbiji.

Zanimljivo je da start-up i preduzetničkom scenom u Srbiji dominiraju mladi ljudi, dok je u Silikonskoj dolini prosečna starost osnivača kompanije 38 godina. „To su ljudi koji su izgradili karijeru u velikim kompanijama, poznaju svoje potrošače i korisnike, tehnologiju, stekli su novac, razumeju kako sve funkcioniše. U Srbiji pak imamo situaciju da se veliki broj ljudi odlučuje za preduzetništvo kao poslednju opciju, jer nemaju posao, pa samim tim nemaju šta ni da izgube“, upozorava i ističe da je pokretanje sopstvenog posla kao poslednje nade za finansijsku sigurnost pogrešan motiv. „Tako ne nastaju dobre ideje i velike kompanije. Inače, u Srbiji nije prestižno biti preduzetnik. Mnogo je prestižnije raditi u nekoj korporaciji ili državnoj firmi, što je i velika razlika u mentalitetu.“ Kako navodi moj sagovornik, jedan od najvećih problema je što promene, koje su danas neizbežne, kao da nisu deo srpskog DNK. „Ljudi u drugim zemljama takođe ne dočekuju promene širom raširenih ruku, ali su svesni da su neophodne kao deo konkurentskog procesa i potreba da se stalno poboljšavate.“

Stoga se kao glavno pitanje opet postavlja kako promeniti mentalitet? „To je najteža stvar. Kada pogledate Silikonsku dolinu, celu priču je pokrenuo istraživački projekat vlade, ali ne radi se ni o tome da su ti ljudi u tom trenutku imali više preduzetničkog duha. Nisam siguran kako sistematično pristupiti promeni stava, ali sam siguran da će doći vremenom. Put evolucije sistema i kreativnih ljudi iz različitih industrija je projekat od 15-20 godina. Neophodno je vreme, a Srbija je na dobrom putu.“

Preduzetnički duh Silikonske doline u Beograd donosi i Founder Institute (FI), na čijem čelu u Srbiji je dr Boehi. Cilj ovog najvećeg centra za osnivanje biznisa na svetu je da ovim prostorima približi mentalni sklop koji je usmeren na eksperimentisanje, učenje, zajednički rad, istraživanje, know how, kao i elemente neophodne za održiv uspeh. Tokom decembra započeli su sa trening-programima, a pre svega su usmereni na zaposlene u kompanijama koji bi želeli da postanu preduzetnici, ali i na sve one koji imaju inovaciju za svetsko tržište. „Founder Institute im pomaže da pokrenu svoj posao. U većini slučajeva radi se o tehnološkim kompanijama, ali oko 30 odsto njih koji su izgrađene uz pomoć FI su iz nekog drugog sektora. U pojedinim slučajevima predviđeno je i finansiranje nekih projekata, ali najčešće radimo zajedno sa različitim partnerima koji pristupaju finansiranju na nekom narednom nivou razvoja kompanije. Founder Institute praktično predstavlja temelj eko-sistema“, objašnjava gospodin Boehi.

Kada se već govori o finansiranju, kako navodi, trenutno je dostupan jeftin novac iz različitih programa čiji je interes samo da plasiraju ova sredstva. „To je jedna potpuno druga filozofija, gde nisu bitne ideje, niti povrat investicija. Ipak, Srbija je sve više na radaru profesionalnih investicionih kompanija (seed funding). Taj stepen profesionalizma donosi potpuno drugačije  kriterijume. Oni traže da vide prototip, biznis plan, ko čini tim, kakvi su utisci potrošača.“ Sa dolaskom profesionalnih investicioih kompanija nestaće i ’lifestyle preduzetnici’ kako ih naziva moj sagovornik, što su mladi ljudi koji reše da osnuju kompaniju, jer ne znaju šta drugo. „Preduzetništvo ne može biti orkestrirano. To je proces koji kreće od pojedinca koji mora da ima viziju i želju kako da unapredi svet, jer preduzetništvo bi trebalo da je potaknuto rešavanjem problema zarad viših ciljeva. To je pravi motiv koji će vam dati snagu da istrpite sve udarce. Današnja deca žele da rade u kompanijama poput Facebook-a ili Google-a, kompanijama koje žele da promene svet. Beže od klasičnih velikih korporacija, ka manjim lokalnim entitetima koji doprinose nekom većem dobru. Pitanje je vremena kada će se to desiti i u Srbiji“, zaključuje gospodin Boehi.

*Izvor: BIZLife

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *