Na crno radi svaka treća firma

Na crno radi svaka treća firma

Siva ekonomija jedan je od najvećih izazova s kojima se suočava privreda Srbije, a njene posledice vidljive su u oblastima utaje poreza, distorzije tržišta, nelojalne konkurencije, neefikasne raspodele resursa, zapošljavanju radnika na crno… Sve to utiče na smanjenje budžeta.

U mnogim zemljama u tranziciji, pa tako i u Srbiji, siva ekonomija je značajna prepreka za izgradnju funkcionalne tržišne privrede. Procenjuje se da učešće sive ekonomije u BDP-u Srbije iznosi 32 odsto, a cilj Vlade Srbije je da se ona svede na nivo uređenih zemalja Evropske unije. Zbog toga je i sačinjen Nacrt nacionalnog programa za borbu protiv sive ekonomije, za koji privrednici u Srbiji očekuju da bude usvojen do početka decembra.

Za potrebe izgrade nacionalnog programa za borbu protiv sive ekonomije NADLED  je napravio novo istraživanje, u koje se uključilo 261 preduzeće iz svih regiona u Srbiji. Pokazalo se da u pojedinim delatnostima u Srbiji četvrtina zaposlenih radi na crno, ali i da ima 40 odsto radnika koji primaju deo plate u kešu. To pak znači da radnicima koji su se dogovorili s poslodavcem da im kao zaradu iskazuje minimalac a da „resto” dobiju na ruke, na taj gotovinski deo ne ide uplata za poreze i doprinose. Na taj način, država se uskraćuje za poreze i doprinose koji treba da se uplate u budžet na celu zaradu, ali dobro ne prolazi ni radnik. Naime, njemu se za buduću penziju računa minimalac, a ne i ono što je dobio na ruke pa će se, kad ostari i dođe vreme za penzionisanje i dobije minimalnu penziju, pitati na šta je pristajao.

Rezultati istraživanja pokazuju da više od dve trećine firmi u Srbiji sve novčane transakcije obavlja preko tekućeg računa, dok trećina poslove završava gotovinom. Pokazalo se da poslovanje, dok cveta siva ekonomija, doprinosi smanjenju prometa, dok svega 13 odsto firmi nema umanjenje godišnjih prihoda i pored konkurencije koja posluje na crno. Anketirane kompanije priznale su da trećina firmi u njihovoj delatnosti posluje delimično i u sivoj zoni. Oni se slažu da siva ekonomija ugrožava i građane i državu, ali nisu spremni da prijave one za koje znaju da danas posluju u sivoj zoni i da izbegavaju plaćanje poreza.

I pored mapiranja problema sive ekonomije, odlučnosti države da se s njom obračuna, novog načina organizovanja inspekcijske službe, samo devet odsto anketiranih firmi veruje da će preduzeća koja rade na crno biti otkrivena, kažnjena i da će ta kazna biti plaćena. Inače, 44 odsto kompanija smatra da će većina konkurenata koji rade na crno, nastaviti da posluju u sivoj zoni i posle izrečene kazne. Naime, platiće kaznu jer ona nije visoka, ali će zaradu nastaviti da ostvaruje u sivoj zoni.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *