Na promenljivoj kamati se može dobiti, ali i izgubiti

Na promenljivoj kamati se može dobiti, ali i izgubiti

Sudeći po izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, građani su finansijske kuće na samom početku godine zaobilazili. Krediti za privredu i stanovništvo su povećani 0,1 odsto u odnosu na isti datum u decembru 2015. Ukupna suma zajmova je poslednjeg dana januara bila 2.152,37 milijarde dinara. Banke se trude da klijente privuku novim proizvodima, a jedan od njih je i dinarski kredit s promenljivom kamatnom stopom. Sve je više banka koje nude niske nominalne stope na kredite. Ali, kada se pogleda efektivna stopa, cene kredita zbog dodatih bankarskih troškova  poraste. Novina je da banke odnedavno klijentima nude varijabilnu kamatu za dinarske zajmove. Određuje se stopa na koju se dodaje belibor. To je domaći pandan euriboru, odnosno cena po kojoj banke na srpskom tržištu jedna drugoj pozjamljuju dinare. Zavisno od toga na kojem nivou se gleda – mesec, tri, šest, kreće se od 3,25 odsto pa do blizu četiri.

Ko će bolje proći: klijenti koji se odluče za zajam u domaćoj valuti s promenljivom stopom ili s fiksnom?

– Da bi se odgovorilo na to pitanje, prvo treba pogledati kako se formira belibor – kaže Mališa Đukić s Beogradske bankarske akademije. – Na tu stopu utiče kretanje kursa i inflacoje. Ukoliko su ti parametri stabilni, i belibor će biti takav. Ako inflacija raste, i kurs i belibor idu naviše. Ukoliko pak imamo deflatorna kretanja i jačanje domaće valute, belibor će da pada.

 

Đukić kaže da svaki klijent treba da izabere kredit i stopu prema svojoj prirodi i tome koliko rizika može podneti. Oni koji preferiraju sigurnost, neka se odluče za fiksne rate, a ko proceni da može podneti rizik – za varijabilne uslove.

 

A šta mogu da očekuju na početku otplate?

Klijent koji odluči da podigne kredit od 500.000 dinara na osam godina s promenljivom kamatnom stopom može računati na nominalnu kamatu od 18 odsto, a aefektivnu 20,99. Mesečna rata će biti 9.816,61 dinara, a kada otplati i poslednju ratu, kredit će ga koštati 946.714,56 dinara ukupno.

Varijabilna  kamata je 11,82 odsto nominalno. To je 6,40 plus belibor od 3,60. Kada se na to dodaju drugi bančini troškovi, dobija se 13,96 odsto efektivno. Uz iste druge uslove – sumu i rok otplate – rata će biti 8.077,05 dinara, a klijent će banci vratiti 775.396,80 dinara. To je ušteda od 171.318 dinara. Suma koje se u Srbiji gotovo niko ne bi dobrovoljno odrekao. Ali, dok je u prvom i skupljem slučaju rata „zakucana” od prve do poslednje, u drugom može porasti ali i biti niža pa i povoljnija za klijenta.

Onaj ko u celoj priči najmanje reskira je banka. Građani svoje obaveze izmiruju redovno, a docnja je, po podacima Biroa, u januaru bila 7,3 odsto, koliko i u decembru prošle godine.

Građani hrabriji od privrede

Među onima koji su se osmelili da uzmu zajam u januaru, građani su bili nešto hrabriji od privrednika. Kod njih je kreditna aktivnost prvog meseca 2016. porasla 0,3 odsto prema decembru i vredela je 713,85 milijardi dinara. Čak su i najpopularniji gotovinski krediti u janaru prema decembru zabeležili pad od 0,2 odsto, a suma se zaustavila na iznosu od 220,65 milijardi dinara.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *