Naduvavanjem roda i zaliha obaraju cenu pšenice

Naduvavanjem roda i zaliha obaraju cenu pšenice

Cena ovogodišnje pšenice već se mesi i, kako to uvek biva, trgovci dve nedelje pred žetvu točak okreću na svoju vodenicu. U razgovoru s nekima od njih nismo uspeli da saznamo koliko će ratarima ponuditi, jer uslove, kažu, nisu još definisali ali su izneli očekivanja da će rod biti dobar, da će hlebnog žita (uz zalihe od oko 400.000 tona) biti više nego dovoljno i za nas i za izvoz, što će svakako uticati na cenu pšenice.

Poljoprivrednici pak ne očekuju berićet u njivama i ukazuju na probleme koje visoke temperature nanose žitu u važnoj fazi razvoja. – Za nekoliko dana značajno se promenila situacija na poljima, i to na gore. Ovogodišnji rod, sve su prilike, neće ispuniti očekivanja. Svakako je manje posejano, puno smo uložili u proizvodnju, očkivali smo rekordan rod, međutim, nakon suvog proleća sada su, u fazi nalivanja zrna, došle visoke dnevne i noćne temprature i to će uticati na prinos – kaže za “Dnevnik” poljoprivrednik iz Kaća Vojislav Malešev dodajući da je, kada pšenica pregori, nemoguće da se spase.

On očekuje da će i ove godine, kao i dosad, trgovci u početku ponuditi nisku cenu pšenice ali će mnogi ratari morati da prodaju rod jer su to ipak prve pare u godini, te će pristati na nepovoljne uslove. Malešev napominje i da su prošle godine jeftiniji bili inputi u proizvodnji. Podsetimo, lane je na početku žetve pšenica koštala 18 dinara.

U poslovnoj zajednici “Žitovojvodina” takođe nisu mogli da bliže procene otkupnu cenu hlebnog žita ali bi, vele, ponuda mogla da bude mnogo veća od likvidne tražnje.- U svakom slučaju, cena pšenice ovogodišnjeg roda biće rezultat ponude i tražnje. Takođe, ne može se izvesti jedinstvena cena, ona zavisi od lokalnih tržišta, a uvek ima nijansi koje se odnose na to da li se žito plaća ođednom ili na tri rate, da li ide direktno u mlin ili preko organizatora proizvodnje… Kvalitet pšenice trebalo bi da bude najvažniji faktor, međutim, tome se još uvek ne pridaje značaja, uglavnom nema razvrstavanja što uzrokuje niz problema  – kaže za naš list v.d. direktora “Žitovojvodine” Zdravko Šajatović uz ocenu da će biti teško i mlinovima i paorima, te da ni jednim ni drugim ne odgovara jeftina pšenica.

“Žitovojvodina” je, podsetimo, pre desetak dana zatražila od Ministarstva poljoprivrede da obezbedi bankarske kredite za kupovinu pšenice ovogodišnjeg roda, sa efektivnom kamatnom stopom najviše dva odsto na godišnjem nivou, jer je to preduslov za finansijsko osposobljavanja industrijskih mlinova, glavnih kupaca hlebnog žita. Međutim, odgovor nije stigao iako je žetva na pragu.

Juče je na Danu polja strnih žita u Subotici novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo rečeno da će ovogodišnji prosečni prinosi pšenice, na osnovu sadašnjeg stanja useva, biti na nivou prošlogodišnjih i iznosiće oko četiri tone po hektaru.Kako je izjavio je rukovodilac Odeljenja za strna žita dr Nikola Hristov  za sve pšenice i druge kulture ne može reći da izgledaju dobro, jer je rok setve posebno došao do izražaja. To, po njegovim rečima znači da su kod sorti posejanih van optimalnog agrotehničkog roka, kao posledica sušnog proleća, usevi ostali niski, proređeni, pa se nemogu rekordni rezultati.

S. Gluščević

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama