Najbrže i najlakše proizvodimo šefove

Najbrže i najlakše proizvodimo šefove

Broj rukovodilaca u državnoj upravi i javnom sektoru u Srbiji daleko je veći nego u drugim državama, pa tako se kod nas često dešava da imamo menadžere koji rukovode samo jednim zaposlenim, dok je na zapadu taj broj minimum šest. Stručnjaci navode da je to posledica toga što nismo reformisali javna preduzeća, ali i postojanja otpora da se promene sistematizacije zbog smanjenja plata i gubitka beneficija, kao i lakog sticanja diploma menadžera na privatnim fakultetima, a sve s ciljem „udomljenja” u državnoj službi. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku rekao je da najpre treba razgraničiti šta je uopšte menadžer, pošto u klasičnoj teoriji postoji podela na top, srednji i niži menadžment.

– Menadžerom se, bar u toj terminologiji, naziva svako ko u izvesnom smislu rukovodi, ako u strukturi firme ima ovlašcenja da rukovodi svojim kolegama makar to bila jedna ili dve osobe podrazumeva se da je to jedna vrsta menadžera”, objasnio je Rajić.

Problem je što, navodi Rajić, ako govorimo o državnoj upravi, javnom sektoru pre svega i javnim preduzećima, broj tih ljudi koji imaju menadžersku poziciju i neka vrsta su rukovodilaca daleko veći nego u sličnim javnim kompanijama u nekim drugim državama ili delovima javnih sektora.

– Kod nas se čak često dešava da imamo ljude na rukovodećim mestima iako imaju samo jednu, dve ili tri osobe ispod sebe, dok po pravilu u zemljama zapadne Evrope gde je taj menadžment sistem razvijen, retko se sreće neko koje je menadžer ako ispod sebe nema najmanje šest ljudi – istakao je Rajić. On je precizirao da je jednica za upravljanje, tzv. menadžment jedinica u Evropi veća nego u Srbiji.

– To je posledica toga što mi nismo reformisali naša javna preduzeća, broj tih ljudi na rukovodećim mestima je mnogo veći i veliki otpor da se izvrše promene tih sistematizacija i nazivi njihovih radnih mestra jer se podrazumeva da će možda u jednom delu zarade biti manje ili će izgubiti deo beneficija koji sada uživaju”, smatra Rajić.

Predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da Srbija ima duplo više menadžera prema broju zaposlenih nego što to imaju zemlje EU. Za takvo stanje je pre svega zaslužan javni sektor, jer u privatnom ne postojih višak menadžera, ocenio je Atanacković. Prema njegovim rečima u realnom sektoru ne samo da nema viška menadžerskog kadra, već je u mnogim segmentima prisutan manjak, jer pritani sektor uvek pokušava da napravi uštede i da ne plaća nepotrebne menadžere. Domaći privatni sektor bi se u tom pogledu mogao ravnopravno porediti sa Evropom i naglasio je on i dodao da kada bi se naša javna preduzeća ugledala na privatnike, podaci za čitavu zemlju ne bi se mnogo razlikovali sa evropskim zemljama.

– U privatnom sektoru firme pokušavaju da smanje nepotrebne troškove i rasipanje novca na nekorisne stvari. To nije slučaj u javnim preduzećima gde se često ponaša manje domaćinski. Da nije tako ne bi pravili gubitke nego bi imali profit- rekao je Atanacković. Istraživanja u Evropi pokazuju da menadžer može da nadgleda 30 ili više zaposlenih, delimično pomoću tehnologija za komunikaciju i izvesnu pomoć u kontroli rada.

Direktor ili preduzetnik

– Kada govorimo o privatnom sektoru, treba razdvojiti menadžere u privatnom sektoru koji su zaista rukovodioci, odnosno rukovode timovima i određenim brojem ljudi, ali u malim firmama je vrlo često da se nekom da zvanje menadžera kako bi mu se dalo na važnosti iako ima jednog, dva, tri ili četiri zaposlena – rekao je Rajić.

– Ako neko otvori firmu i vodi je sam, već dobija zvanje direktora, a to je na zapadu preduzetnik a ne direktor – rekao je Rajić.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama