Najčešća pitanja

NAJČEŠĆA PITANJA

Koju dokumentaciju treba priložiti prilikom registracije družtva s ograničenom odgovornošću?
Dokumentacija koju je potrebno priložiti prilikom podnošenja zahteva za registraciju osnivanja društva s ograničenom odgovornošću:
• dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice);
• akt o osnivanju društva (odluka ili ugovor), s overenim potpisima osnivača;
• potvrda banke o uplati novčanog uloga na privremeni račun ili overena izjava osnivača o tome da je obezbedio novčani ulog;
• odluka o imenovanju zastupnika društva, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom;
• overen potpis zastupnika;
• naknada za registraciju u iznosu od 3.000,00 dinara.

Koje uslove treba da ispunjava fizičko lice da bi moglo otvoriti radnju?
Fizičko lice prema Zakonu o privatnim preduzetnicima može osnovati radnju ako ispunjava sledeće uslove:
– da ima opštu zdravstvenu sposobnost,
– da je poslovno sposoban,
– da mu pravosnažnom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje određenih delatnosti, odnosno da mu pravosnažnim rešenjem o prekršaju nije izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti,
– da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, kao i odgovarajući prostor, osim ako priroda delatnosti to ne zahteva.

Gde su navedeni uslovi za otvaranje radnji za pojedine delatnosti?
Zakonodavac je za svaku vrstu delatnosti predvideo posebnim pravilnikom uslove koji se moraju ispuniti da bi se mogla otpočeti delatnost u radnji .Uslove u vezi prostora i opreme za otvaranje radnje za pojedine delatnosti propisuju pravilnicima republička ministarstva.
Pravilnici se objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije.
Pre otvaranja radnje inspekcijski organi upućuju zainteresovane osnivače na konkretan Pravilnik, koji će se primenjivati za delatnost koja se želi obavljati u novoosnovanoj radnji.

Koji su najčešći inspekcijski pregledi koji se vrše?
Najčešće se vrše pregledi od strane tržišne inspekcije za pregled prostorija u kojima se odvija delatnost trgovine, zatim sanitarni pregled u svim slučajevima kada će se obavljati delatnost u vezi sa hranom, ugostiteljska, turistička ili zdravstvena delatnost, zatim ekološki pregled i pregled inspekcije rada.

Šta se smatra umetničkim i starim zanatima i poslovima domaće radinosti?
Umetničkim zanatima smatraju se poslovi oblikovanja plemenitih materijala, kamena, metala, drveta, tekstila, stakla i drugih materijala, pri čijoj izradi dolazi do izražaja lični ukus i veština proizvođača po njegovoj zamisli ili nacrtu, odnosno po zamisli ili nacrtu drugog lica (umetnička obrada plemenitih metala-kujundžijsko filingranski, zlatarsko-juvelirski, ručna izrara umetničkih gravura i pečeta, izrada u drvetu umetničkih predmeta, intarzija i duboreza, izrada i restauracija stilskog nameštaja, slikanje na staklu, keramici, drvetu, kamenu i sličnim predmetima, modisterijski zanat …)
Starim zanatima smatraju se poslovi izrade i dorade predmeta na način, pod uslovima i od materijala kojima se čuva i održava izraz tradicionalnog narodno stvaralaštva ( grnčarski, sajdžijski, papudžijski, vosarsko- liciderski, bojadžijski, kovačko-potkivački, jorgandžijski, kamenorezački ….)
Domaćom radinošću smatra ju se poslovi izrade i dorade predmeta kod kojih preovlađuje ručni rad i koji imaju estetsko obeležje izraženo narodnom umetnošću (pletenje, tkanje, vez raznih tekstilnih proizvoda, kukičanje- heklanje i necovanje, izrada suvenira, izrada narodnih nošnji, izrada proizvoda drvne domaće galanterije – vretena, preslice, oklagije, drvenih korita i dr …)

Koje vrste institucija nude usluge inkubacije biznisa?
Osnovne vrste institucija koje nude, između ostalih, usluge inkubacije biznisa su sledeće:
Klasični inkubatori biznisa mogu biti odgajališta i početne jedinice; društvena radionica ili radionica-preduzeće. One obezbeđuju malim početnim firmama prostorije, infrastrukturu, i raspon usluga koje mogu da poboljšaju njihovu sposobnost da pokrenu i vode njihovo poslovanje tokom ranog razvojnog perioda;
Privredna imanja nude dinamičan pristup regionalnom ekonomskom razvoju, lokalnim opštinama i regionalnim razvojnim agencijama;
Izvozne zone mogu biti veoma korisne za razvoj izvoza i spoljnotrgovinskog potencijala i imaju bolju povezanost sa međunarodnom zajednicom, iako su pokazale malo potencijala za jačanje lokalne ekonomije. Ipak, kroz olakšavanje poslovnih usluga, obezbeđivanje pristupa infrastrukturi i pružanje poreskih olakšica, one imaju za cilj privlačenje direktnih stranih investicija.
Naučni (tehnološki parkovi) pružaju kreativno okruženje za privlačenje i promovisanje istraživačke komercijalizacije, i tehnološki zasnovanih preduzeća;
Virtuelni inkubatori biznisa (tehnološki parkovi) spajaju preduzeća jedno sa drugim, klijente, dobavljače, partnere, kao i operativno rukovodstvo virtuelnog inkubatora putem interneta, elektronske razmene podataka, kapaciteta videokonferencija, itd.;
Klasteri i umrežavanje su skup MSP-a, koji rade geografski blizu jedno od drugog i u istom sektoru gde je odgovarajući klaster komplementarnosti poslovanja efikasniji i održiviji nego inkubatori sa različitim pojedinačnim poslovima. Ove mogućnosti dozvoljavaju specijalizaciju, grade tehnološku sposobnost, prilagodljivost, inovacije, i konkurentnost.

Šta znači neograničena odgovornost kod društva lica?
Neograničena odgovornost znači da ukoliko društvo lica u svom poslovanju napravi dugove, tada će poverioci imati mogućnost da u sudskom izvršnom postupku traže namirenje svojih potraživanja i kroz ličnu imovinu osnivača.
To dalje znači, da će naplata nastaluih obaveza iz poslovanja društva uključiti na primer vrednost kuće, stana ili automobila osnivača društva lica.

Koja dokumentacija je potrebna za osnivanja stomatološke ordinacije?
Dokumentacija koju je potrebno priložiti prilikom podnošenja prijave za osnivanje stomatološke ordinacije:
• lekarsko uverenje,
• sanitarnu knjižicu,
• rešenje zdravstvene inspekcije,
• rešenje sanitarne inspekcije,
• rešenje ekološke inspekcije,
• rešenje radne inspekcije,
• ličnu kartu.
Osnivač mora da bude zdravstveni radnik i da nije u radnom odnosu.

Šta je potrebno za promenu pravne forme akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću?
Uz registracionu prijavu promene pravne forme prilažu se odluka skupštine akcionara o promeni pravne forme i osnivački akt društva sa ograničenom odgovornošću i odgovarajući dokaz o akcionarima.
U postupku promene pravne forme akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću neophodno je precizirati i način i uslove konverzije akcija akcionarskog društva u udele u društvu sa ograničenom odgovornošću.
Kao dokaz o akcionarima privrednog subjekta, Registru se dostavlja knjiga akcionara iz Centralnog registra hartija od vrednosti. Ukoliko društvo nema otvoren emisioni račun u Centralnom registru hartija od vrednosti, uz registracionu prijavu promene pravne forme prilaže se izvid iz knjige akcionara koju vodi samo društvo.

Da li je moguće da privredno društvo registruje više delatnosti?
Članom 5.stav 1.Zakona o privrednim društvima, predviđeno je da privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.
Odredbom člana 5. stav 2. Zakona predviđeno je da se delatnosti za koje je predviđeno da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa. Obzirom na citirane odredbe Zakona o privrednim društvima, implicira da privredni subjekti prijavljuju za upis u Registar samo jednu, pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih privredni subjekt može obavljati, osim onih za koje je potrebna saglasnost, dozvola ili drugi akt državnog organa – naknadna saglasnost državnog organa.

Kakva je razlika između poslovnog plana i investicione studije?
Najčešće se pod investicionom studijom smatra analiza nekog većeg zaokruženog ulaganja. Ona predstavlja osnovni dokument kod podnošenja zahteva za dugoročni kredit radi finansiranja predviđene investicije. Postoje međunarodna pravila po kojima se rade ovakve studije i ta pravila su prihvaćena i u našoj zemlji (npr. vrednost projekta preko 600.000 US dolara, zaokružena tehnicko-tehnološka celina, obavezni elementi studije, itd.)
Poslovni (biznis)plan je termin koji je kod nas novijeg datuma i predstavlja veoma sličnu analizu investicionog ulaganja i samog preduzeća – relativno manjeg je obima i bez osnove u međunarodnim pravilima već jedino u bankarskoj praksi.

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *