Najviše interesa u trgovini

Najviše interesa u trgovini

 

Srbije U protekloj deceniji razmena sa BiH udvostručena i dostiže 1,4 milijarde evra. Udruženi u klastere i konzorcijume možemo parirati velikima.

 

Bosna i Hercegovina su najveći spoljnotrgovinski partner Srbije u regionu. Tokom poslednje decenije razmena je skoro udvostručena i sada dostiže 1,4 milijarde evra godišnje. Prostora za unapređenje saradnje privrednika sa dve strane Drine ima još i to pre svega u prerađivačkoj i prehrambenoj industriji.

– Privreda koja vuče poreklo sa nekada zajedničkog jugoslovenskog prostora, blizina tržišta, nepostojanje jezičke barijere, liberalizovana trgovina učinile su zemlje CEFTA najvećim spoljnotrgovinskim partnerom Srbije, posle EU, a Bosnu i Hercegovinu vodećim trgovinskim partnerom i najvećim izvoznom destinacijom Srbije u regionu i čak trećom u svetu, posle Nemačke i Italije – kaže za “Novosti” Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. – Trgovina je dominantan oblik ekonomske saradnje naše dve zemlje, a u robnoj razmeni najzastupljeniji su klasični kupoprodajni poslovi. Sektorski gledano najveća razmena ostvaruje se kroz trgovinu proizvodima poljoprivrede i prehrambene, hemijske, metalske, kožne i drvne industrije.

Gde su najveće šanse u međusobnoj saradnji naše dve privrede?

– Privrednici su posebno zainteresovani za obnavljanje i uspostavljanje dugoročnih proizvodnih kooperacija i ostalih, viših oblika privredne saradnje. Oblasti u kojima bi to najbrže moglo da se ostvari su: metaloprerađivačka industrija, prerada voća i povrća, mesa i mleka, duvana, proizvodnja motora, građevinskih mašina, auto-delova, traktora, njihovih delova i komponenti, opreme za elektroprivredu.

Nekoliko naših kompanija u BiH je pokrenulo proizvodnju i otvorilo predstavništva. Postoji li interesovanja i drugih firmi da rašire poslovanje u ovoj susednoj zemlji?

– Reč je o nekoliko desetina srpskih kompanija koje su našle svoj interes i investirale u BiH. Prema podacima NBS, od 2005 do 2013. godine neto ulaganja u novcu firmi iz Srbije u BiH iznosila su 842,4 miliona evra, uz dodatnih oko 70 miliona evra neto ulaganja u prošloj i početkom ove godine, obračunatih po novoj metodologiji. Srbija je tako postala drugi najznačajniji investitor u BiH, sa učešćem od oko 18 odsto u ukupnim stranim ulaganjima, od čega najviše u sektor telekomunikacija, proizvodnju i bankarski sektor.

Ove godine je primetan pad uvoza i izvoza. Zašto?

– Prema podacima za osam meseci ove godine vrednost ukupne robne razmene sa BIH, kao i sa drugim zemljama, istovremeno je i pala i porasla, zavisno da li je merimo dolarima ili evrima. Iskazana u dolarima, smanjena je, u odnosu na isti period prošle godine, za 11,8 odsto – na 1, 063 milijarde dolara. U evrima je povećana 8,3 odsto i iznosi 954,9 miliona evra. Ono što je bitnije od procenata na koje su uticale kursne oscilacije jeste da je trgovina sa BiH od 2004. godine zaključno sa 2014. udvostručena. Sa sedamsto miliona je porasla na bezmalo 1,4 milijarde evra. Naš izvoz je dostigao gotovo milijardu evra u prošloj godini, beležimo stalni suficit i pokrivenost uvoza izvozom u ovoj godini je čak 261,3 odsto.

Da li kompanije iz ove dve zemlje razmišljaju o zajedničkim nastupima na trećim tržištima?

Ne samo da razmišljaju već u poslovnoj zajednici celog regiona, jača svest da su naše ekonomije i kompanije pojedinačno male da se izbore sa konkurencijom na svetskom tržištu i da je zato bitno da razvijamo više oblike saradnje, da se udružujemo u klastere i konzorcijume radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima i učešća na tenderima za velike infrastrukturne i druge regionalne razvojne projekte, da kreiramo zajedničke regionalne brendove. Tome su doprinele i aktivnosti privrednih komora zemalja u okviru Berlinskog procesa, donošenje Akcionog plana sa 26 zajedničkih projekata za povezivanje i podršku naših privreda, formiranje Komorskog investicionog foruma… Srbija i BiH su septembra prošle godine potpisale i Memorandum o ekonomskoj saradnji na trećim tržištima. Firme se već povezuju u mnogim sektorima od poljoprivrede, preko namenske industrije do turizma. Građevinarstvo, metalski i elektro sektor su markirane oblasti međusobne saradnje i u okviru Trilaterale BiH – Srbija – Turska, koja otvara dodatne mogućnosti za povezivanje i zajedničke nastupe naših kompanija.

 

Prepreke otklonjene

Šta su najveće prepreka u privrednoj saradnji kompaniji iz Srbije i BiH? Većina necarinskih barijera među zemljama u regionu otklonjena je u proteklim godinama u okviru sprovođenja CEFTA i u međusobnom dijalogu članica, uključujući i prepreke u trgovini na relaciji Srbija-BiH. Dobar primer je primena sporazuma i protokola između dve zemlje o međusobnom priznavanju veterinarskih, sanitarnih i fitosanitarnih uverenja. Pokrenuta je i inicijativa za međusobno priznavanje sertifikata i uverenja akreditovanih laboratorija za industrijske proizvode. Određene prepreke prisutne su u prometu semena sorti i hibrida, zbog toga što u BiH ne postoji sistem i procedura za priznavanje novih sorti i hibrida iz okruženja, kao i u oblasti akcizne politike za pivo, jer su izmenama akcize domaći proizvođači u BiH dovedeni u povoljniji položaj u odnosu na proizvođače piva iz Srbije. Uveren sam da će se i ti momenti rešiti kroz dijalog, u kome značajnu ulogu imaju i privredne komore.

 

Izvor: Novosti

 

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama