Naše njive bi uskoro mogle postati neplodne

Naše njive bi uskoro mogle postati neplodne

Zbog alarmatnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, naše njive bi uskoro mogle postati neplodne.

Stručnjaci u našoj zemlji u poslednjih mesec dana izneli su zabrinjavajuće podatke da je nivo humusa u zemljištima već sada ispod tri odsto, što je na granici optimalnog.

Organske materije pre početka intezivne poljoprivrede u vojvođanskim njivama u drugoj polovini prošlog veka, bilo je više pet odsto, a samo u poslednjih 20 godina sa 3,5 spali smo na ispod tri odsto.

– Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što bi imalo nesagledive posledice. Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i reaguje. U suprotnom, Vojvodinu nećemo moći da zovemo ni žitnicom Srbije, a kamoli Evrope – kaže dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Vasin dodaje da se već sada osetimo negativan efekat, te da uprkos korišćenu pune agrotehnike, na njivama nam opada prinos.

Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije više od pet odsto, a danas u Vojvodini zemljišta sa ovolikim sadržajem humusa ima svega na jedan odsto površina.

Rapidno opada stočni fond

– Svedoci smo da od devedesetih godina rapidno opada naš stočni fond. Tako na velikoj većini naših njiva već decenijama ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralno đubrivo. Žetveni ostataci se masovno pale ili odnose sa parcela. Iz zemljišta zbog toga prinosima biljaka više iznosimo organske materije, nego što đubrenjem unosimo – nastavlja Vasin.

o paljenjem žetvenih ostataka već bi se učinilo mnogo, navode stručnjaci

Kako smatraju stručnjaci, već samo zaoravanjem a ne paljenjem žetvenih ostataka, pomoglo bi se puno. Obnavljanje stočnog fonda je dugotrajan proces, ali ima alternativnih materijala, kao i bolja organizovanost gde bi zeleni otpad iz gradova završavao na njivama, a ne na smetlištima.

Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak pre njegove primene na parceli, a koje državu ne bi koštalo puno, oparavili bi zemljišta, jer opadanje organske materije je dugotrajan proces koji se možda ne primećuje trenutno, ali u budućnosti može nam uništiti poljoprivredu.

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *