Nauku i preduzetništvo bolje povezivati

Nauku i preduzetništvo bolje povezivati

Sredinom septembra na Univerzitetu u Novom Sadu su istovremeno održane dve međunarodne konferencije i tematska radionica namenjena doktorandima.

U fokusu sva tri događaja bile su teme masovne prilagođene proizvodnje, personalizacije proizvoda, otvorenih inovacija, preduzetništva i saradnje između univerziteta i privrede. Među šezdesetak učesnika bio je i doktor tehničkih nauka Željko Tekić. Nekada student generacije Univerziteta u Novom Sadu, a danas docent na Skolkovskom institutu nauke i tehnologije (Skoltek), novom i perspektivnom tehničkom univerzitetu u Moskvi. Njegov boravak u Novom Sadu iskoristili smo za razgovor o, za naše uslove, neobičnoj odluci da naučnu karijeru nastavi u Rusiji i o stanju preduzetništva u Srbiji.

– Skoltek je mlad i relativno mali institut, fokusiran na master i doktorske studije. Osnovan je pre pet godina uz pomoć američkog MIT, najbolje inženjerske škole na svetu, s ciljem da pomogne u nastojanjima Rusije da diversifikuje ekonomiju, da je učini više inovativnom i manje zavisnom od sirovina. Institut, odnosno univerzitet, trenutno ima oko 70 profesora, 350 master studenata, 100 doktoranada i više od 100 istraživača. Cilj je da do 2020. godine ima 200 profesora i oko 1.200 studenata, 700 mastera i 500 na doktorskim studijama. Institut je fokusiran na oblasti u kojima se očekuje evidentan napredak u kratkom i srednjem roku – bio- i informacione tehnologije, nove materijale, robotiku i energetiku. Na Skolteku trenutno studira i pet studenata iz Srbije, a verujem da ima još mnogo prostora za naše studente inženjerskih i prirodnih nauka i pozivam ih da se prijave već tokom proleća za master studije – poziva Tekić.

Pošto je diplomirao elektrotehniku i računarstvo na Fakultetu tehničkih nauka 2003. godine, Tekić je svoje postdiplomsko obrazovanje sticao na Univerzitetu u Notingemu, da bi doktorirao na matičnom fakultetu iz oblasti upravljanja inovacijama. Postdoktorske studije iz iste oblasti je obavio na Fraunhoferovom institutu u Štutgartu i Fraje univerzitetu u Berlinu. Već dve godine radi na Skolteku. Ali, istovremeno je zadržao i docentsko mesto na univerzitetu u Novom Sadu i zato je i dalje vrlo uključen u dešavanja u Srbiji.

– Idealab projekat smo započeli krajem 2013, s ciljem da se u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Podgorici, Zenici i Banjaluci razviju laboratorije za ideje, novi format za podsticanje studentskog preduzetništva i unapređenje saradnje između univerziteta i privrede (u formi otvorenih inovacija). U suštini, cilj je bio da uz pomoć evropskog finansiranja i partnera iz Evrope obezbedimo na Univerzitetu u Novom Sadu, i na drugim partnerskim univerzitetima i visokim školama, prostor, opreme i obuke kako bi studenti, uz minimalan rizik, eksperimentisali i igrali se sa svojim idejama i radili na njihovom razvoju. Ovakvi projekti su značajni jer se bave vrlo praktičnim stvarima na univerzitetima i menjaju praksu na njima. Suštinski problem u vezi s preduzetništvom na univerzitetima, ali i u celoj Srbiji jeste da se o tome priča, a slabo šta radi.

Na primer, univerziteti vole da se pohvale startap kompanijama i uspesima svojih studenata, ali kada na univerzitetu treba odvojiti prostor za laboratorija za ideje, ili sličnu inicijativu koja praktično omogućava studentima da iskažu svoj preduzetnički potencijal, to je kao da nekome vadite zdrav zub – svuda je opiranje i izbegavanje – slikovito opisuje Tekić i objašnjava da je “Idelalab“ u Novom Sadu otvorena tek posle dugih pregovora i višemesečne potrage za prostorom.

Po rečima docenta Tekića, Univerzitet u Novom Sadu ima značajnu prednost u odnosu na druge univerzitete u Srbiji – univerzitetski kampus kroz koji svaki dan prođe oko 30.000 studenata, ali tu prednost vrlo slabo koristi. Ne postoji sinergija između fakulteta, studenti (ali i nastavnici) jedva poznaju kolege. Interdisciplinarni pristup u rešavanju problema, istraživanju i radu sa studentima je vrlo redak. Ideje i ljudi praktično ne cirkulišu, a to je osnov za kreativnost, inovativnost i preduzetničku akciju.

Saradnja univerziteta i privrede

– Teme kojima smo se bavili tokom tri konferencijska dana, u suštini se tiču unapređenja proizvodnje, inovacija, preduzetništva i saradnje između univerziteta i privrede. Svaka od ovih tema je privukla veći broj kvalitetnih radova i istraživača iz Evrope i Srbije, donela dinamičnu diskusiju i zanimljive zaključke. Ali i više od toga. Verujem da će ideje i kontakti nastali tokom ova tri-četiri dana rezultovati novim saradnjama, istraživačkim i praktičnim projektima – kaže Tekić.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *