NBS dovodi u red provizije za kartice

NBS dovodi u red provizije za kartice

Platne kartice su se odomaćile na našem tržištu. Ipak, nema potrošača kom se nije dogodilo da mu u radnji, bilo da se radi o minimarketu ili hipermarketu, nisu rekli da kartice ne primaju. Trgovci često ograničavaju vrstu robe koju prodaju preko kartica, recimo, onu na akciji. Razlog za to što, uprkos malom prometu, odbijaju da prodaju robu su previsoke provizije koje snose kada potrošač plaća plastičnim novcem. To bi se uskoro moglo izmeniti. Narodna banka Srbije sprema se da donese propis po kojem će urediti provizije slično rešenjima koja važe za sve zemlje Evropske unije, gde je 8. juna prošle godine doneta Uredba o međubankarskim naknadama za plaćanja vezana za kartice. Njome su međubankarske naknade ograničene na teritoriji cele Unije. Baš kao i u tim zemljama, i u Srbiji bi ograničenje pomenutih provizija trebalo da donese niže troškove trgovcima, a tako se otvara put ka većem prometu i nižim cenama. To istovremeno znači nižu inflaciju, pošto plaćanje karticama doprinosi borbi protiv sive ekonomije jer se promet evidentira pa samim tim i porez koji treba platiti.

Trgovci su oduševljeni tom najavom, a posebno vlasnici minimarketa.

– Preko našeg udruženja i Privredne komore Srbije još ranije smo tražili da se ta materija reguliše i provizije ograniče – kaže predsednik Udruženja trgovaca Novog Sada, a koje pokriva i veliki deo Vojvodine, Mlađan Šumić. – Zbog visokih provizija prodaja dela robe se jednostavno nije isplatila preko kartica. Ostaje da vidimo kako će se to regulisati kod nas.

Od novih propisa mnogo očekuju i veći sistemi. Tako rukovodilac korporativnih komunikacija u „Univereksportu” Olivera Ćirković kaže da su provizije kod kartica u Srbiji znatno veće nego u zemljama EU te da je to da će one biti ograničenem slično propisima u EU, dobra vest.

U zemljama Evropske unije, nakon odluke o maksimiranju, provizije su 0,2 do 0,3 odsto. U Srbiji su od jedan do tri odsto pa i više.

Međutim, cela ta problematika i nije tako jednostavna kako se to na prvi pogled čini. Kod platnih kartica treba razlikovati međubankarske i trgovačke naknade odnosno provizije.

Međubankarsku naknadu naplaćuje banka koja je zaključila ugovor s izdavaocima kartice – sistemima poput „Vize” i „Masterkarda”, ali i manjim, poput naše „Dine” i ne određuju ih one već kartični sistemi, ali predstavljaju prihod banaka. Kod nas je ta naknada najniža za domaću „Dina” karticu i iznosi 0,83 odsto. Kod međunarodnih kartičara kreće se kod nas u proseku od 1,1 do 1,2 odsto, mada ima i usluga gde prelazi dva procenta na našem tržištu. Kada banka reguliše međubankarsku naknadu, formira trgovačku naknadu. To je provizija koju ona naplaćuje trgovcima kod plaćanja karticom. One se formiraju tako što na međubankarsku proviziju banka doda svoju, odnosno čak 80 odsto trgovačke nankade čini međubankarska naknada, pa zato kod nas provizije koje se ispostvaljaju trgovcima iznose oko tri procenta. Najviše su kod plaćanja u sistemima e-trgovine i kreću se oko 3,5 odsto.

Kod pregovaranja trgovaca i banaka, te naknade mogu biti i niže. Međutim, za njih obično uspevaju da se izbore veliki trgovački lanci jer su oni, zbog većeg prometa, i jači pregovarači kod banaka.

D.Vujošević

Ko plaća ceh

Takav sistem kod nas doprinosi tome da banke potrošačima nude kartice koje imaju što višu međubankarsku proviziju. Potrošačima je to, naizgled, svejedno, ali trovcima sigurno nije.

A to što je ta materija i u celoj EU regulisana na isti način ide u prilog činjenici da bi to trebalo učiniti i kod nas.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *