Nekretnine najpogodnije za pranje novca

Nekretnine najpogodnije za pranje novca

Sektori nekretnina, organizovanja igara na sreću i bankarski sektor, najizloženiji su pretnjama od pranja novca u Srbiji, a slede menjačnice, kazina i oblast računovodstva, pokazuje nova „Nacionalna procena rizika od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma“ koju je usvojila Vlada Srbije. Na osnovu analize krivičnih dela koja prethode krivičnom delu pranja novca (takozvanih „predikatnih“ krivičnih dela), zatim, pregleda prekograničnih pretnji kao i po sektorima, sveukupna procena pretnji od pranja novca u Srbiji je – „srednja“, sa tendencijom „bez promene“, navodi se u Nacionalnoj proceni rizika.

Kao srednja je ocenjena i nacionalna ranjivost od pranja novca na osnovu analize sposobnosti države da se odbrani od pranja novca i analize sektorske ranjivosti.

Na izradi ove procene učestvovalo je ukupno 154 predstavnika, od čega 124 predstavnika državnog sektora, među kojima su tužioci i pripadnici Uprave za sprečavanje pranja novca i resornih ministarstava, kao i 30 predstavnika privatnog sektora (obveznika, udruženja, komore).

Procena je izrađena po metodologiji Svetske banke, na osnovu analiza izvršenih i procesuiranih krivičnih dela od 2013. do 2017. godine.

Prema zaključcima stručnjaka, prethodna (predikatna) krivična dela koja se svrstavaju u red visokog stepena pretnji za pranje novca su: poreska krivična dela, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Najveći broj ovih krivičnih dela izvršen je na teritoriji Srbije, a znatno manji broj u inostranstvu, zbog čega je pretnja od njihovog izvršenja i u narednom periodu procenjena kao visoka.

Pretnju srednjeg stepena za pranje novca predstavljaju krivična dela kao što su nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, teška krađa, razbojništvo, prevara, iznuda, nedozvoljena trgovina, krivična dela u vezi sa korupcijom (primanje mita, davanje mita i trgovina uticajem).

Ova krivična dela se dominantno vrše radi pribavljanja imovinske koristi, zaključili su stručnjaci napominjući da se ostala krivična dela mogu svrstati u krivična dela niskog stepena pretnje od pranja novca.

Kada su u pitanju sektori koji su najizloženiji pretnji od pranja novca tu prednjači sektor nekretnina, jer se trend plasiranja „prljavog“ novca najčešće odvija kroz investiranje u izgradnju stambeno-poslovnih objekata i u kupovinu nepokretnosti.

Pretnja od pranja novca kroz sektor nekretnina naročito je izražena kod fizičkih lica – investitora u izgradnju nekretnina, koji te nepokretnosti potom prodaju i na taj način prikrivaju nezakonito poreklo uloženih sredstava.

Prema proceni rizika, sektor igara na sreću je izložen visokom stepenu pretnje od pranja novca s obzirom na podatke o pokrenutim krivičnim postupcima zbog krivičnog dela neovlašćeno organizovanje igara na sreću.

Prilikom procene, stručnjaci su kako navode, imali u vidu i krivične postupke koji uključuju zaposlene u ovom sektoru, činjenicu da se u okviru ovog sektora vrši obrt velikih količina novca i to skoro isključivo u gotovini, te da je vrednost tržišta igara na sreću u Srbiji procenjena na 355 miliona evra.

Bankarski sektor je i dalje jedan od najizloženijih pretnji od pranja novca, kako zbog svoje veličine i važnosti u okviru finansijskog tržišta, tako i zbog brojnosti, usluga i proizvoda koje pruža, navodi se u Nacionalnoj proceni rizika.

Upravo iz tih razloga, kako se dodaje, najveći „pritisak prljavih prihoda“ usmeren je ka ovom sektoru jer ima više proizvoda koji mogu biti iskorišćeni za „uvođenje“ nezakonitih prihoda u legalne tokove, što i jeste suština krivičnog dela pranje novca.

Napominje se da je po pitanju izloženost bankarskog sektora pretnji od pranja novca, situacija u Srbiji gotovo identična kao i u većini drugih zemalja koje su objavile svoje Nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Kod menjačnica je prisutan srednje visok nivo pretnje od pranja novca jer se u Srbiji još uvek veliki obim plaćanja obavlja u gotovini, a to ima za posledicu česte konverzije efektivnog stranog novca u dinar i obrnuto.

Tome treba dodati i činjenicu da se u prometu nepokretnosti često vrši plaćanje u gotovini i u stranoj valuti.

I kazina su, kako se navodi, izložena srednje visokom stepenu pretnje od pranja novca jer predstavljaju aktivan „keš“ sektor u kome se i uplate igrača i isplate dobitaka obavljaju skoro isključivo u gotovini.

Takođe, tu postoji mogućnost razmene čipova između igrača, a analize pokazuju da su kazina posebno atraktivna osobama koje su bliske ili pripadaju kriminalnom miljeu.

Srednje visokoj pretnji od pranja novca izložen je i sektor računovođa.

Naime, privredna društva koja su bila uključena u pranje novca koristila su usluge računovodstvenih agencija kako bi radnjama izvršenja krivičnog dela dali privid legalnih poslovnih aktivnosti.

To je naročito izraženo u slučajevima pranja novca kod kojih su predmet pranja bili prihodi iz poreskih krivičnih dela.

Na osnovu podataka iz krivičnih postupaka vođenih zbog prethodnog krivičnog dela i krivičnog dela pranja novca, utvrđeno je da je 55,3 odsto okrivljenih krivično gonjeno zbog pranja novca za sebe, dok je 44,7 odsto okrivljenih krivično gonjeno zbog pranja novca za drugoga.

Od ukupnog broja procesuiranih lica zbog izvršenja predikatnih i krivičnog dela pranje novca, tek jednu četvrtinu su činili pripadnici organizovanih kriminalnih grupa, odnosno 24,61 procenata.

Na osnovu analiziranih podataka iz procesuiranih predmeta prema obliku organizovanja, najviše „prljavog novca“ je prošlo preko privrednih subjekata u formi društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o), dok su najugroženjija mala privredna društva za koje je pretnja od pranja novca daleko veća nego kod drugih oblika organizovanja.

Jedan od zaključaka iz procene rizika pokazuje da rastuću pretnju u pogledu pranja novca predstavljaju krivična dela visokotehnološkog kriminala, a posebno poslovna prevara elektronskom poštom (BEC – Business E-mail Compromise).

Izvor: RTV

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *