Nenaplativo 3,5 milijarde evra

Nenaplativo 3,5 milijarde evra

U Srbiji je nenaplativo oko 3,5 milijarde evra kredita. Najveći problem s otplatom imaju preduzeća, dok su građani redovniji u izmirivanju obaveza. Kako se rešava problem koji se već deceniju uglavnom samo nagomilava?

Srbija je regionalni rekorder u neslavnoj statistici. Slovenija ima gotovo deset odsto manje dužnika, Bosna i Hercegovina oko 14 odsto, Hrvatska je blizu s više od 17 procenata.

Bankare u Srbiji raduju čak i vesti o stagnaciji, posebno dugova u privredi. Da brže dođu do novca koji su pozajmili, kažu, najveća prepreka su propisi.

– Mislim na stečajne procese koji predugo traju i na probleme koji relativno često nalazimo u katastrima i zemljišnim knjigama gde, kada banke žele da prodaju nepokretnost koja je bila založena za neki kredit, jednostavno imaju probleme – kaže bankar Slavko Carić.

Dugove iz privrede mogu preneti na fondove, koji uz deo profita preuzimaju i rizik naplate. Međutim, od 2014. to su učinile kod nešto više od trećine dužnika. Najveći deo u poslednjih devet meseci.

Stvari se kreću, kažu u NBS-u, od kada postoji Strategija za rešavanje problematičnih kredita. Neophodna je jer zdravi klijenti u privredi ne mogu da dođu do novih zajmova po povoljnim uslovima sve dok je novac banaka vezan dugovima posrnulih kompanija, a takvih nije malo. Savetnik guvernera NBS-a Petar Sekulić kaže da je problem u tome što je percepcija banaka o riziku stvorena tako da je dostupnost izvora finansiranja privrede i građana mnogo manja nego što za to postoji osnova, imajući u vidu da su naše banke izuzetno likvidne, novca u njima ima i kreditni standardi su izuzetno visoki.

Stručnjaci veruju da bi trebalo olakšati teret starih dužnika i ukloniti prepreke pred novim.

– Potrebno je naći zakonski okvir, kako po pitanju kamatne stope, eventualno nekog fonda gde bi se deo poreza prelivao pa iz tog fonda išlo na subvencioniranje stanovništva, što bi na neki srednji rok dovelo do pospešivanja celokupne aktivnosti i, u krajnjoj liniji, topljenja tog lošeg portfelja u bankama – rekao je Vladimir Medan s Beogradske bankarske akademije.

Građani bolji

Građani su bolje platiše od privrednika. U lošim zajmovima učestvuju s oko 60 milijardi dinara. Bankarima ipak smeta što im zakon ne dozvoljava da posebnim agencijama prodaju kredite onih koji s ratama ne mogu da izađu na kraj.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *