I neplaćeni računi biće u Kreditnom birou

I neplaćeni računi biće u Kreditnom birou

Trenutno Kreditni biro raspolaže uglavnom podacima o dugovanjima prema bankama po osnovu kredita, kartica, dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, obaveze po osnovu lizinga, kao i obaveze po osnovu aktiviranih jemstava.

Da bi se još bolje rangirala na listi Svetske banke o lakoći poslovanja (Duing biznis) od Srbije se, između ostalog, traži da postojeći Kreditni biro ubuduće raspolaže sa još više podataka o dugovanjima građana, poput onih za neplaćeni račun za mobilni telefon, dug prema internet provajderima i za komunalne usluge. Motiv za ovako nešto je to što su druge zemlje koje su to uradile napredovale na listi.

Trenutno Kreditni biro raspolaže uglavnom podacima o dugovanjima prema bankama po osnovu kredita, kartica, dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, obaveze po osnovu lizinga, kao i obaveze po osnovu aktiviranih jemstava. Rečju, obavezama koje postoje prema finansijskim institucijama – bankama, lizing kompanijama, državnim fondovima i agencijama koje se bave kreditiranjem.

Ideja da se podaci o dugovanjima građana u Kreditnom birou upotpune i dugovanjima prema drugim poveriocima i nije tako nova. Svojevremeno je predlagano da poverilac od Kreditnog biroa može da dobije i podatke o neplaćenim računima za komunalne usluge, a postojala je i zamisao da se i Poreska uprava veže na sistem ove institucije. Predlozi do sada nisu zaživeli baš zbog toga što podaci Poreske uprave nisu toliko ažurni. Sem toga bankari, kojima je problem višak likvidnosti i koji traže kome će da daju kredit, i nisu bili voljni da zajam nekome uskrate zato što ne plaća porez ili komunalije.

Kako se saznaje, svi aspekti predloga se još razmatraju. I do sada je bilo slučajeva da su mobilni operateri tražili izveštaj Kreditnog biroa, a on se može dobiti samo uz saglasnost klijenta. Njihova logika je jasna – ako neko ne plaća redovno kredit banci, kako će onda plaćati njihove usluge.

Trenutno svi dužnici po kreditima, karticama, tekućim računima, koji svoje obaveze nisu izmirili u roku od 60 dana u Kreditnom birou se vode kao neuredni dužnici. Podaci o nastaloj docnji čuvaju se tri godine nakon poslednje prijave docnje Kreditnom birou, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza. To praktično znači da su šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjenje, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da odobri kredit, pozajmici ili karticu.

Izveštaj kreditnog biroa ne daje informaciju koliko ste tačno dužni, već samo da li postoji neko kašnjenje u otplati duga.

Izvor: Politika

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama