Ni cena ne povećava izvoz šljiva

Ni cena ne povećava izvoz šljiva

Rod šljive u Srbiji zbog kasnih prolećnih mrazeva i letnjih suša, ove sezone – prepolovljen. Tek deset odsto plasirano na domaće i strano tržište kao stona šljiva.

Rod šljive u Srbiji ove sezone je, zbog kasnih aprilskih mrazeva, ali i zbog letnje suše – prepolovljen. Zato je, ističu stručnjaci, cena ove godine dva, pa čak i tri puta (u zavisnosti od sorte i kvaliteta) bila veća u odnosu na prethodne godine, pa su proizvođači srpskog “plavog blaga” mogli lepo i da zarade, jer je kilogram šljive dostizao cenu i do 45 dinara.

Dr Nebojša Milošević, naučni saradnik Instituta za voćarstvo, ističe da se ove godine sa oko 49 miliona stabala šljive, koliko se procenjuje da ih ima na 244.000 hektara pod ovom voćkom, ubralo oko 250.000 do 300.000 tona požegače, stenleja, čačanske lepotice… Od ove količine tek deset odsto plasirano je na domaće i strano tržište kao stona šljiva, dok je ostatak išao za preradu (najviše za sušenje – 10 odsto), a čak oko 70 procenata otišlo je u kazane za pečenje rakije.

– Kvalitet ovogodišnjeg roda varirao je od mesta do mesta. Tamo gde je zemljište prirodno vlažnije, ili gde postoje sistemi za navodnjavanje, što je veoma redak slučaj, kvalitet je bio odličan, jer je plod imao veći procenat šećera – kaže dr Milošević. – Najveća količina šljive izvezena je za Rusiju, a na njihovo tržište prolazi samo odličan kvalitet.

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 4.000 tona suve šljive, što je ispod deset odsto od ukupnog roda. – U našem kraju šljiva je rodila dobro. Nešto smo malo prodali Rusima, koji su dolazili direktno u šljivike i otkupljivali rod, i to po ceni od 40 centi. Ostalo ćemo u rakiju, jer svake godine proizvedemo po oko hiljadu litara i sve to prodamo za godinu dana – rekao nam je Milić Jovanović iz Dragačeva.

U odnosu na druge delove Srbije, ove godine je šljiva u valjevskom kraju i Podgorini solidno rodila, uz veoma dobar kvalitet. Uz to, proizvođači su zadovoljni i otkupnom cenom od oko 40 dinara za kilogram šljive, što je najbolja otkupna cena u protekle dve decenije!

Šta kaže računica

Rad u šljivicima i njihovo održavanje nisu adekvatni – upozoravaju stručnjaci. – Zbog toga su velike površine sa veoma malim prinosima, koji se na nivou Kolubarskog okruga kreću od 3.500 do 4.500 kilograma po hektaru, što je malo kad se zna da dobar zasad u punom rodu donese od 25.000 do 30.000 kilograma šljive po hektaru. Ako je prosečna cena šljive kod nas oko 0,15 evrocenti, to bi iznosilo oko 4.000 do 5.000 evra po hektaru. Uz rashode rada, održavanja, berbe i ostalih troškova od 500 do 750 evra, kad je rod dobar ostane 3.000 evra pa i više čiste zarade po hektaru, uz relativno skroman rad.

Izvor: Novosti

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama