Niska kamata seli devize u Bosnu i Crnu Goru?

Niska kamata seli devize u Bosnu i Crnu Goru?

Kraj je oktobra i Nedelja štednje samo što nije počela. Međutim, banke već nekoliko godina ne nude primamljive kamate, ne pozivaju klijente da dođu i zarade dok njihov novac leži u banci.

Ova godina obećava da će biti još mršavija nego prethodne. Klijenti mogu očekivati da će im banke za depozite u evrima oročene na godinu nuditi kamatu od najčešće 0,5 do 1,5 odsto. Što se tiče dinara, tu će stopa od pet odsto biti puna kapa. Sve preko toga biće prijatno iznenađenje, kao recimo ponuda Telenor banke – sedam odsto.

Ove godine imamo i novi Zakon o platnim uslugama. On građanima daje mogućnost da lakše nego do sada iznesu novac van granica Srbije. Zato se lako može dogoditi da klijenti pošalju devizne uloge u Bosnu ili Crnu Goru, gde su kamate za depozite u evrima dva odsto pa i više. Ako i ne bude većeg putovanja deviza, biće onih koji će o toj opciji početi ozbiljno da razmišljaju. Ima šta da se šalje jer je kod nas na štednim računima oročeno 8,7 milijardi evra.

Zašto banke koje posluju na našem tržištu nisu više zainteresovane za prikupljanje depozita građana kao što su bile pre četiri-pet godina? Banke uloge plasiraju u kredite, a već nekoliko godina kod nas nema tražnje za njima, građani se za zajam odlučuju nerado i kada nemaju drugog izlaza. Nedostaju i kvalitetni klijenti u privredi koji bi uzimali kredite. U takvoj situaciji bankama su kamate koje plaćaju na uloge čist trošak bez pokrića. One imaju dovoljno novca za plasmane i nemaju razloga da traže dodatni novac prikupljajući štednju.

Novom kamatnom politikom najviše su oštećeni klijenti koji imaju velike sume. Doduše, takvih je kod nas malo: podaci govore da su od 4,5 miliona štednih partija čak 80 odsto do 500 evra. Klijentima banaka koji drže velike sume stručnjaci već poduže savetuju da novac ulože u nekretnine jer su cene sada niske. Izvesno je da  će se ulaganje u budućnosti isplatiti.

– Mislim da je veoma dobro da se deo novca potroši na domaćem tržištu jer to daje podstrek privredi i domaćoj proizvodnji – kaže konsultant za ulaganja Milan Kovačević. – Ne treba zaboraviti da će dobitak na kamati klijenata koji štede u stranoj valuti biti baš mali jer  se državi plaća porez od 15 odsto na pripisanu kamatu. Zato očekujem da će početi interesovanje za devizni štednju u okruženju, posebno u Bosni i Crnoj Gori, jer su tu stope bar procenat više nego kod nas. Što se tiče dinara, ne treba očekivati visoke kamate. Referentna stopa Narodne banke Srbije je ove godine nekoliko puta snižena, što na isti način utiče na štednju kao i na kredite – stvaraju se uslovi za pad kamata.

Na dinare nema poreza

Dinarske štediše dobiće veće kamate, ali opet ne treba očekivati ništa spektakularno. Za sada je s ponudom, i to dosta atraktivnom, izašla Telenor banka. Ona za dinarske uloge nudi kamatu od sedam odsto, dok je štednja po viđenju nagrađena s pet procenata kamate na godišnjem nivou. Ta banka je ušla na naše tržište ove godine, razvija mobilno bankarstvo i očigledno se trudi da privuče klijente.

Uz to, ne treba zaboraviti da kamata na dinarske uloge nije oporezovana. Kredi agrikol banka priprema promociju novog paketa štednje iz programa „Liberti“, a ostali – pa, biće sigurno još ponuda, ali ne treba očekivati pogodnosti u procentnim poenima, pre u promilima.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *