Niske cene pšenice plaše proizvođače

Niske cene pšenice plaše proizvođače

Do prvih otkosa hlebnog žita odbrojavaju se dani, a cena pšenice još je u sferi nagađanja, predviđanja, prognoza. U svakom slučaju tržište nije blagonaklono prema proizvođačima, posebno ne na početku žetve, jer se za zlatno klasje zbog niske cene ne knjiži dobitak.

Cena pšenice i ove godine uoči žetve ima prefiks teške ratarske boljke.

Pšenica iz prvih otkosa na berzi dostiže vrednost od tek 16 dinara i 80 para po kilogramu bez PDV-a, zato je savet proizvođačima da lageruju što više ovogodišnjeg roda, rekao je gostujući u emisiji Brazde RTV-a predsednik Zadružnog Saveza Vojvodine Radislav Jovanov.

Prema kalkulaciji Zadružnog Saveza Vojvodine cena proizvodnje zlatnog klasja je dvadeset dinara i 69 para po kilogramu, tako da nije teško zaključiti da sve ispod te vrednosti za proizvođače znači čist gubitak, tim više što i oni sami ističu da neophodnost sve većeg broja zaštitnih tretmana poskupljuje proizvodnju.

Ovakva tržišna situacija nije motivišuća za proizvođače koji iz godine u godinu pšenicu sve manje seju, a prema podacima Zadružnog Saveza, u Vojvodini je hlebnim žitom jesenas posejano 270.000 hektara što je manje od zvanične statistike.

Niske cene pšenice i brašna, nelikvidnost u poslovanju većine industrijskih mlinova kao i siva ekonomija u mlinarstvu veliki su problemi i ovogodišnje proizvodnje, otkupa i plasmana hlebnog žita u Srbiji, izjavio je direktor “Žitovojvodine”Zdravko Šajatović.

Prvi čovek udruženja koje okuplja najveće industrijske mlinove u našoj zemlji upozorio je da, zbog konstantno male cene brašna u odnosu na pšenicu (paritet je 1,3:1), većina tih mlinara posluje s gubitkom pa bi im dobrodošla odgovarajuća pomoć države, radi obezbeđivanja likvidnih sredstava za ovu žetvu.

“Žitovojvodina” je blagovremeno tražila od Ministarstva poljoprivrede da se, posebnom uredbom, omoguće regresirane kamate na bankarske kredite za otkup i zalihe pšenice, rekao je Šajatović Tanjugu napominjući da su predložili da efektivna kamatna stopa bude dva odsto.

Na taj način bi industrijskim mlinovima bila obezbeđena likvidna sredstva kako bi, u vreme žetve, otkupili novu pšenicu u znatno većoj količini nego što se očekuje, kazao je on i dodao da u vezi s tim predlogom još nisu dobili odgovor, odnosno uredba još nije doneta.

Problemi u otkupu se usložnjavaju i time što, kako navodi Šajatović, po svoj prilici, ni republička Direkcija za robne rezerve neće se tokom ove žetve javiti kao otkupljivač ni uobičajenih “simboličnih količina” od 50.000 tona, jer već imaju na zalihama oko 200.000 tona lanjskog hlebnog žita.

Šajatović podseća na to da je pšenica berzanska roba, pa se time i njena cena formira na osnovu ponude i tražnje na tržištu.

“Srbija je najveći proizvođač i izvoznik pšenice u CEFTA području, što znači da to tržište iz okruženja utiče i na domaće, tako da mi ne možemo imati veću cenu pšenice”, napominje Šajatović.

On objašnjava da, ako bi ta roba kod nas bila skuplja onda “ne bismo mogli ništa da izvezemo, sve bi ostalo na domaćem tržištu i situacija bi bila još gora nego što je sada”.

Poseban problem u tom repro-lancu jeste i takozvano “crno tržište brašna” u Srbiji, odnosno siva ekonomija koja u domaćem mlinarstvu učestvuje sa čak 30 do 40 procenata, upozorio je Šajatović podsećajući da “Žitovojvodina” odavno traži da država krene da se bori protiv tog velikog problema koji opterećuje ukupnu ekonomiju naše zemlje.

“Ova Vlada Srbije je prva koja je izrazila jasnu političku volju da krene u borbu protiv sive ekonomije u ovoj branši”, istakao je Šajatović napominjući da su u tom pogledu već preduzeti određeni koraci.

Naglasivši da siva ekonomija uništava legalno mlinarstvo, on je naveo da njeni činioci najčešće izbegavaju plaćanje poreza na dodatnu vrednost i na dobit, posluju tako što plaćaju uglavnom gotovinom, nemaju uveden “HACCP” sistem i zahvaljujući svemu tome njihovo brašno je za dva do tri dinara jevtinije po kilogramu od onog iz industrijskih mlinova.

To je tipičan primer nelojalne konkurencije, koja prouzrokuje velike teškoće u poslovanju industrijskih mlinova, nelikvidnost i sputava ih u tehnološkom razvoju tako da, ukoliko ne budu preduzete odgovarajuće mere, postoji opasnost za opstanak srpskog mlinarstva.

Mi ne želimo da mali mlinovi budu uništeni ali tražimo da u toj oblasti država uvede red, kaže Šajatović podsećajući da su članice “Žitovojvodine” prošle godine samlele oko 570.000 tona pšenice, što je polovina ukupne meljave hlebnog žita u Srbiji.

Izvor: RTV

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *