Nisu istražene posledice GMO hrane na zdravlje ljudi

Nisu istražene posledice GMO hrane na zdravlje ljudi

Gotovo je izvesno da će Srbija morati da ublaži stav po pitanju zabrane gajenja genetski modifikovanih organizama, ali je bitno da “ne trčimo” ispred EU, kaže za Tanjug direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica “Žita Srbije” Vukosav Saković. 

Srbija, naime, teži pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali pre članstva mora da dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda na svojoj teritoriji.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je najavio da će poslednju reč o tome dati stručnjaci Saveta za bezbednost hrane, koji je formiran pre nekoliko dana. 

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, naime, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, formiralo je stručni Savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, u čijem sastavu je 15 eksperata iz razlicitih oblasti, a koji će doneti konačnu odluku o prometu genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji.

Najavljujući ranije osnivanje tog tela, ministar je rekao da bi bilo kakva politička odluka pre one koju ustanove stručnjaci, a koja se odnosi na GMO, bila preuranjena. Saković smatra da ćemo u nekom trenutku morati da “popustimo”, ne po pitanju proizvodnje GMO, već kad je reč o prometu takvih proizvoda. 

To bi, dodaje, možda bilo i dobro za nas, jer, navodi, javna je tajna da u našim trgovinskim lancima ima proizvoda, koji bar potiču iz kompanija koje se bave proizvodnjom i trgovinom genetski modifikovanim proizvodima.

“Mozda bi, onda, bilo za sve nas bolje da se dozvoli trgovina takvim proizvodima, ali da oni budu obeleženi, da bi potrošači imali izbor da odaberu šta žele”, navodi on.Saković još podseća da je država 2009. donela propise o zabrani gajenja genetski modifikovanih organizama, te da se ponosi time i to često ističe kao srpsku prednost na međunarodnom tržištu.
“U svetu je to na različite načine rešeno i na našu zemlju vrše se strahoviti pritisci da tu dođe do neke izmene. Svejedno, mi iz Udruženja Žita Srbije smatramo da nikako ne bi trebalo da popustimo kada je u pitanju proizvodnja GM hrane i da moramo ostati na poziciji da kod nas to nikada ne bude uvedeno”, naglašava Saković.

Kako ističe, dozvoljena proizvodnja GM hrane istovremeno bi značila i dozvoljenu potrošnju, te nepostojanje bilo kakve zabrane u trgovini, što bi, smatra, bilo veoma loše po sve potrošače. GM žitarice otporne su na razne štetočine, objašnjava Saković, te često daju i veće prinose, ali naglašava da za to nikad nije ponuđeno dovoljno dokaza, niti je istraženo kakve posledice takve namirnice ostavljaju na zdravlje ljudi.

“U svakom slučaju, i dalje smatram i nisam jedini koji zastupa to stanovište – proizvodnja genetski modifikovane hrane ne bi trebalo kod nas da bude dozvoljena. Otpor tome postoji u svetu, u EU, ali, velike, moćne kompanije stalno lobiraju i finansiraju to, i pre ili kasnije, na mala vrata ulaze. Ovde je samo bitno da ne budemo ”veći katolici od pape” i da ne trčimo ispred EU”, rekao je Saković.

U EU su neke sorte GMO kukuruza prihvaćene, a za Srbiju, kao malu zemlju, veoma je bitno da njeni propisi, ako teži EU, ne mogu biti nimalo manje liberalni od najoštrijih, smatra Saković.

Treba naglasiti da je činjenica da ako želimo u STO moramo da ispunimo neke uslove po pitanju GMO, a ministar je Nedimović još ranije izjavio da je krajnja odluka u tom smislu ipak na Srbiji, odnosno na nama, te da on svoje misljenje neće iznositi pre nego što to učini struka. “Važno je šta misli struka, država i narod. Ipak, važno da tu ne pogrešimo, jer samo jednom imamo pravo u ovom slučaju”, naveo je Nedimović.

Inače, nedavno se 16 članica EU usprotivilo uvođenju dve nove genetski modifikovane sorte u poljoprivredi, a glasali su i protiv uvoza više GM sorti ove kulture namenjene ishrani ljudi i životinja. Nasuprot tim državama, među kojima su i Bugarska, Danksa, Grčka, Austrija, Slovenija, Portugalija, za uzgoj takvih kultura izjasnile su se zemlje koje na svojim teritorijama već imaju GM useve – među njima i Španija, Holandija, Rumunija, Finska i Velika Britanija. 

Po ovom su pitanju uzdržane ostale Belgija, Češka, Nemačka, Hrvatska, Malta i Slovačka, te se slika u Evropi nije mnogo promenila. Kako je ranije izjavio profesor Miodrag Dimitrijević, genetičar iz Novog Sada, trend rezervisanosti prema GMO-u u EU se nastavlja, a malo je neuobičajena reakcija da se tako otvoreno kaže NE, kao što je to učinilo pomenutih 16 zemalja. 

On, međutim, primećuje da je to već godinama politika toplo-hladno, koju Evropa vodi kada je reč o transgenim kulturama i GM biljkama u poljoprivredi i objašnjava da bi sve ovo trebalo gledati i u sklopu ukupne politike i u svetlu najavljenih promena prema Transatlantskom sporazumu, nakon dolaska nove američke administracije.

“Evropska javnost je već izvesno vreme negativno raspoložena prema transgenim kulturama namenjenim za ljudsku ishranu”, kaže profesor i dodaje da je ovo poruka i za Srbiju u kom pravcu bi trebalo ubuduće da gledamo kada je reč o odnosu prema GMO-u.

Naučnici imaju oprečna mišljenja po pitanju uticaja ovakvih proizvoda na zdravlje, ali većina građana ima negativan stav i radije se odlučuju za lokalne proizvode. Ipak, poznato je, već uvozimo meso, mleko i druge proizvode od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom hranom. Srbija, u međuvremenu, čeka da novoformirani savet odluči. 

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *