Ništa ne izvozi 91 odsto malih i srednjih firmi

Ništa ne izvozi 91 odsto malih i srednjih firmi

Po najnovijem izveštaju Ministarstva finansija o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, perjanica srpskog izvoza u prvih 11 meseci ove godine, kragujevačka fabrika „Fijat–Krajsler automobili Srbija” (FCA)  ostvarila je izvoz vredan 1,09 milijardu evra.

Na drugom mestu je „Železara Smederevo”, koja je izvoz povećala 67,8 procenata, na 295,9 miliona evra. U celoj prošloj godini ta kompanija izvezla je proizvode za 200,8 miliona evra. Treći najveći izvoznik je „Tigar tajers”, koji je u inostranstvo za prvih 11 meseci plasirao robu vrednu 270,4 miliona evra. Sledi NIS s 253,8 miliona, „Gorenje” sa 167,3 miliona, „TetraPak produktion” sa 163,9, pa HIP „Petrohemija” sa 141,2 milionom evra.

Na osmom mestu je „Hemofarm” s izvozom od 140,7 miliona evra. „Filip Moris” je u prvih 11 meseci imao izvoz od 139,2 miliona, „Jura korporation” od 123,8 miliona, „Jugoimport-SDPR” 101,8 milion, „Impol–Seval” 100,9 miliona, zatim „Leoni vajering sistems saut” 95 miliona. „Bol pakovanja EvropaBeo” imala su izvoz od 89,4 miliona, a „Grundfos Srbija” 87,2 miliona evra.

S druge strane, čak 91 odsto malih i srednjih preduzeća u Srbiji ne izvozi svoje proizvode. Po USAID-ovoj anketi za bolje uslove poslovanja, 1.000 tih preduzeća otkriva da čak 91 odsto njih ne izvozi, a od malog broja porodičnih preduzeća koja izlaze na strana tržišta, dve trećine stiže samo do bivših jugoslovenskih republika. Zaključak je da mala i srednja preduzeća retko plasiraju proizvode van Srbije, a veliki deo ih ne šalje dalje od mesta u kojem posluje. U Srbiji, zavisno od procene, najmanje četiri odsto robe malih i srednjih preduzeća, a najviše deset procenata, stiže do stranih kupaca, i po tome smo ispod evropskog proseka, gde je u tom sektoru blizu 12 odsto izvoznika. Primera radi, svako peto dansko malo i srednje preduzeće konkurentno je na tržištu van svoje zemlje.

Istraživanja Mreže za poslovnu podršku pokazuju da je među malim proizvođačima još manje izvoznika. Dragoljub Rajić iz Mreže kaže da je to dokaz da su ranije razvojne politike „omanule”.

– Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, među malim i srednjim preduzećima je svega 4,1 odsto izvoznika – ističe Rajić. – U Evropskoj uniji prosek je oko 11,9 odsto. Znači da smo mi na trećini tog proseka. Mislim da je to zato što nedostaju izvori finansiranja. Da bi firma izvozila, treba joj godišnji obrt od 200.000 do 250.000 evra, a za to joj treba da uloži u opremu i mašine. Nedostaje znanja i organizacije. Srbiji fali najmanje još 60.000 do 70.000 malih preduzeća da bismo se nadali da ćemo jednog dana dostići nivo, na primer, Slovačke.

Jedan od razloga malog izvoza srednjih i malih preduzeća je, po oceni Privredne komore Srbije, u tome što se taj sektor susreće s nesolventnošću i nedostatkom tražnje. Koordinator Foruma malih i srednjih preduzeća u PKS-u Aleksandar Gračanac objašnjava da se upravo nesolventnost i nedostatak tražnje direktno odražavaju i na plasiranje proizvoda u izvoz, s jedne strane, kao i na niži nivo konkuretnosti, s druge.

– Veliki deo tog sektora nije u potpunosti standardizovao proizvodnju i proizvode s regulativnom EU – objasnio je Gračanac. – Otežavajući aspekat je i cenovna nekonkurentnost, što je odraz povećanih troškova poslovanja. U svim tim okolnostima, taj sektor je prinuđen na to da proizvode plasira na domaće tržište, i to otežano jer je tražnja još na nižem nivou.

Ne može bez pomoći države

Predsednik Upravnog odbora Komore malih i srednjih preduzeća Saša Ristić ističe da je rast izvoza malih i srednjih preduzeća zakočen jer je proizvodnja u njima počela da pada.

– Pokretač rasta izvoza mora biti Vlada Srbije – rekao je Ristić. – Na sceni je proces globalizacije, u kojem mali i srednji moraju da se što bolje uklope i prilagode. U poslovima izvoza, mala i srednja preduzeća i preduzetnici sada su prepušteni sami sebi.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama