Nova pravila pri utvrđivanju kvaliteta žita

Nova pravila pri utvrđivanju kvaliteta žita

Od početka sledeće godine u Srbiji će početi da važi novi pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina.

Tim pravilnikom propisuju se minimalne vrednosti parametara pšenice za industrijsku preradu u mlinske proizvode, kojima se pšenica za ljudsku ishranu razdvaja od one za stočnu.

Po rečima dr Dragana Živančeva s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, novi pravilnik definiše minimalne uslove kvaliteta pšenice, durum pšenice, ječma i kukuruza za industrijsku preradu i usklađen je s evropskom regulativom EC 742 iz 2010. godine, kojim se regulišu minimalni uslovi kvaliteta pšenice prilikom javnih otkupa.

„Najvažnije promene u odnosu na važeći standard za pšenicu je to što se prilikom utvrđivanja kvaliteta uvode dva nova obavezujuća parametra – sadržaj proteina, kao i broj padanja, pokazatelj enzimske aktivnosti, odnosno sadržaja proklijalih zrna u masi“, kaže Živančev.

Dodaje da sadržaj proteina u zrnu pšenice je u odnosu na važeća pravila, koja nisu bila obavezujuća, povećan s deset odsto na 10,5.

„To zapravo znači da je definisan kvalitet koji mora da se zadovolji da bi se pšenica mogla koristiti za ljudsku ishranu, a koja ne zadovolji taj kriterijum – ne. Novim pravilnikom su pooštreni i minimalna vrednost hektolitarske mase i sadržaj pojedinačnih kategorija primesa, pre svega crnih“, objašnjava Živančev.

Dobro je poznato da se širom sveta prilikom otkupa hlebnog žita utvrđuje kvalitet zrna po osnovu nekoliko kriterijuma i da to utiče i na cenu pšenice. Nažalost, u Srbiji se pšenica još uvek ne lageruje u skladu s kvalitetom zrna, već se zajedno smeštaju zrna različitog kvaliteta, od onog najvišeg pa do najnižeg. Kako sada stvari stoje, ni novi pravilnik u tom pogledu neće doneti velike promene.

Po rečima naučne savetnice u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije dr Jasne Mastilović, ovogodišnja pšenica solidnog je kvaliteta, bez ikakvih značajnih oštećenja.

„Imali smo sreće da, i pored toga što je bilo toplo i suvo vreme i padavina u žetvi, zrno nije proklijalo, a nisu joj naškodile ni padavine tokom cvetanja, koje su uzrok pojave pokvarenog zrna“, kaže Jasna Mastilović.

Kako kaže, to upućuje na to da je udeo pšenice vrhunskog kvaliteta bio visok i da je na berzama mogao biti ponuđen po cenama višim od uobičajenih.

„Ipak, takve ponude neće biti pošto se u Srbiji, nažalost, pšenica ne razvrstava po kvalitetu jer nema odvojenih partija u silosima u koje bi se smeštala zrna vrhunskog kvaliteta“, veli Jasna Mastilović.

Klase na čekanju

„S obzirom na činjenicu da većina skladišta nije opremljena neophodnom opremom za određivanje potrebnih parametara i za klasifikaciju pšenice, u njima otkup po kvalitetnim klasama nije moguće uraditi“, kaže Dragan Živančev: „U manjem broju skladišta gde već ima tehničkih uslova za razvrstavanje pšenice po kvalitetnim klasama i uz setvu deklarisanog semena, ona će najverovatnije biti razdvojena po kvalitetu. Ipak, da bi u potpunosti zaživelo razvrstavanje pšenice po kvalitetu, neophodno je da postoji odnos pariteta cene i kvaliteta pšenice.“

Ona naglašava da je veoma važno da se omogući odvajanje pšenice po kvalitetu jer se, bez obzira na to kakva je godina, s površina na kojima se gaji žito proizvede i pšenica vrhunskog kvaliteta, ali i veoma lošeg.

„Prilikom određivanja cene pšenice u Srbiji, u obzir se uzima sadržaj vlage i primesa, pre svega lako odvojivih, a za razliku od svetske prakse, ne kontroliše se sadržaj proteina. Novim pravilnikom će to biti promenjeno, a sadržaj proteina je u visokoj korelaciji s većinom parametara tehnološkog kvaliteta pšenice, koji predstavljaju njenu pogodnost za određene vidove prerade“, kaže dr Jasna Mastilović.

Ona ukazuje i na to da se ne kontroliše enzimska aktivnost, koja upozorava na pšenicu oštećenog kvaliteta usled proklijavanja zrna na njivi.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama