Nova radna mesta donosi zelena tehnologija

Nova radna mesta donosi zelena tehnologija

Poglavlje 27, koje predstoji u pregovorima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, jedno je od najvećih izazova za državu i privredu. Istovremeno ekološki projekti, koji moraju biti realizovani, nose veliki ekonomski potencijal, jer ulaganja u infrastrukturu, zelene tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju velike mogućnosti za razvoj i nova rada mesta.
Prema rečima rukovodioca Centra za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije Dušana Stokića, iskustva zemalja članica EU koje su prošle put pristupanja pokazuju da su invsticioni i operativni troškovi finansiranja zahteva evropskih direktiva u ovoj oblasti značajni i traže visok stepen koordinacije na svim nivoima od republike preko pokrajina i gradova do opština.
– To podrazumeva uključivanje svih subjekata u ovaj proces, odnosno i industrije, privrednika, predstavnika nauke i univerziteta, lokalnih samouprava, civilnog sektora, medija i svih aktera koji mogu dati svoj doprinos. Procenjuje se da će finansijski najveći teret implementacije i sprovođenja propisa u oblasti životne sredine podneti privreda – oko 60 odsto, lokalne samouprave – 20 odsto i građani – 20 odsto – rekao je Stokić.
Ukoliko se ne ispune zahtevi Evropske unije najveću štetu imaće privreda. Jer, kako objašnjava Stokić, privredni subjekti čija postrojenja ne uspeju da odgovore ekološkim zahtevima i standardima neće imati uslov za izvoz i poslovanje, a država, ukoliko se preuzete obaveze ne ispunjavanju, može plaćati visoke kazne, kao što je sada slučaj u Bugarskoj i Rumuniji. Kada je reč o upravljanju otpadom, drugoj velikoj i zahtevnoj oblasti, najveći deo investicionih troškova odnosi se na razvoj infrastrukture u cilju sprovođenja Okvirne direktive o optadu, Direktive o deponijama i Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu.
– Procenjuje se da će investicioni troškovi vezani za implementaciju ovih direktiva iznositi oko 917,7 miliona evra. Najnovija istraživanja pokazuju da je za sprovođenje zahteva EU u vezi implementacije direktiva u sektoru komunalnih otpadnih voda i vode za piće, kao i direktive o deponijama, potrebno oko 7,9 milijardi evra. Relativno visoke investicije u ovoj oblasti ne treba posmatrati kao trošak, već kao dugoročno isplativo ulaganje u zdravlje ljudi, u čisto radno i životno okruženje i u zdravu životnu sredinu – istakao je Stokić.
Uvođenje sakupljanja otpada u legalne tokove
Ulaganja u ekološke projekte ima veliki potencijal za razvoj i zapošljavanje. Dušan Stokić ukazuje da razvoj reciklažne industrije i jačanje i integracija sakupljačke mreže u legalne tokove, predstavlja veliku šansu i za postojeća privredna društva, ali i za preduzetnike i inovatore.
– Nova zakonska rešenja i primena principa cirkularne ekonomije treba da omoguće lakše, brže i jednostavnije korišćenje otpadnih materijala, koji dobijaju status sirovine. Ovo može podstaći razvoj industrije i proizvodnje novih proizvoda od reciklažnog materijala, koji potiče od, na primer, otpada u građevinarstvu, ambalažnog otpada, tekstinog otpada, bio-otpada … – objašnjava Stokić.
Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *