Nova vlada treba da donese novu agrarnu politiku

Nova vlada treba da donese novu agrarnu politiku

S novom vladom trebalo bi da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije jer dosadašnja ne samo da nije dala rezultate već je generisala brojne probleme naše poljoprivrede, poručeno je s rašnjeg skupa „Poljoprivreda i ruralni razvoj – stanje i potencijali“, koji je organizovao „Dnevnik–Poljoprivrednik“.

Eminentni naučnici iz oblasti poljoprivrede i agrarne ekonomije, dugogodišnji saradnici lista „Poljoprivrednik“ i autori tekstova u knjizi „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar“, ukazali su na aktuelnu situaciju i probleme u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, povrtarstvu i sektorima naslonjenim na agrar. Eksperti srpske poljoprivrede profesori Miroslav Malešević, Žarko Ilin, Zoran Keserović, Vladan Bogdanović, Željko Despotović i drugi poručili su da je u našoj poljoprivredi ogroman potencijal i da država mora da obrati više pažnje na tu stratešku granu.

– Dolazi nova vlada, verovatno i novi resorni ministar, i sada je potrebno izgraditi novu agrarnu politiku, identifikovati sve ograničavajuće faktore – a njih je mnogo, od nepovoljnog ekonomskog položaja poljoprivrede pa do problema neuređenog tržišta i neodgovarajuće uloge države, nedovoljnog udruživanja poljoprivrednika – kazao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Radovan Pejanović.

On je naglasio da je problem i u spoljnotrgovinskoj razmeni srpskog agrara jer u strukturi izvoza dominiraju primarni poljoprvredni proizvodi a ne prerađeni, s većom dodatom vrednosti.

– Niz je drugih problema koji se akumuliraju već decenijma i ozbiljna su kočnica razvoja poljoprivrede. Sad je prilika da se koncipira nova agrarana politika, polazeći od naših specifičnosti, ali uvažavajući principe agrarne politike Evropske unije. Trebalo bi u tome da se oslonimo na Zajedničku poljoprivrednu politiku EU – naglasio je Pejanović, ocenjujući da je neophodno formirati i nove insitucije. – U prvom redu, treba osposobiti agencije preko kojih će se realizovati pretpristupni fondovi namenjeni našoj zemlji i uvesti moderne metode vođenja statističkih podataka, poput knjigovodstva na gazdinstvima, da bismo mogli planirati i pratiti proizvodnju.

Pejanović je kao prioritet izdvojio donošenje strategije razvoja na nivou Vlade, s tim da se poseban akcenat stavi na koncept reindustrijalizacije bez kojeg privreda Srbije ne može ići napred.

– U okviru tog koncepta agroindustriju vidim kao noseću granu i veliku šansu. Multifunkcionalna poljoprivreda, koja uključuje i razvijenu organsku proizvodnju i agro-etno turizam, odlike su savremene poljoprivrede, kojoj treba da stremimo. Ali, pre svega, moramo obaviti tranziciju, a najvažnija je tranzicija u našim glavama. Mnoge stvari kojima smo optrećeni treba da izbacimo iz dosadašnjeg sistema i modela – poručio je Pejanović.

Na potencijale u organskoj proizvodnji ukazala je i profesorka Poljoprivrdnog fakulteta u Novom Sadu dr Anka Popović Vranješ, koja je kao odličan primer istakla model uspešnog porodičnog biznisa na poljoprivrednim gazdinstvima u Vojvodini koja se bave stočarskom proizvodnjom. Naime, uz pomoć Pokrajinske vlade i eksperata u oblasti stočarstva, više desetina gazdinstava u Vojvodini uspostavilo je sistem neophodan za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, navela je ona, dodajući da se takav model pomoći politike, struke i nauke pokazao najefikasnijim i najekonomičnijim.

Poljoprivrednikov kalendar za 2016.

Sskup organizovan je povodom promocije knjige „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2016”, čiji je izdavač „Dnevnik–Poljoprivrednik“. Direktorka „Poljoprivrednika” dr Gordana Radović osvrnula se na značaj ruralnog turizma i ocenila da je to prilika koju ne smemo ispustiti.

Izvor:Dnevnik, 4.04.2016.

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *