Nove fabrike i izvoz rešenje za nezaposlene

Nove fabrike i izvoz rešenje za nezaposlene

Evropska komisija je u prolećnoj prognozi snizila predviđanja rasta za Hrvatsku i Crnu Goru, a povećala prognoze za Makedoniju i Srbiju. Tako je za Srbiji EK podigla procenu  privrednog rasta za ovu godinu na dva procenta u odnosu na 1,6 odsto koliko je prognozirano u izveštaju u januaru, dok je za narednu godinu očekivani privredni rast 2,5 odsto.

Ovakve prognoze Evropske komisije doprineće da Srbija 25. maja dobije pozitivnu ocenu ekonomskog programa reformi, koji dostavlja Briselu u okviru pridruživanja Evropskoj uniji. Ta pozitivna ocena sadržaće i zahtev da Srbije dosledno sprovodi privredne reforme, ali će u njoj biti i napomena da je nezaposlenost i dalje visoka uprkos smanjenju, kao i da u naredne dve godine neće biti prevelikog zapošljavanja.

Naime, od rasta investicija i izvoza za sada ne treba očekivati velike pomake u smanjenju nezaposlenosti, budući da će ograničeno povećanje zaposlenosti u privatnom sektoru  biti delimično neutralisano otpuštanjem usled restrukturiranja javnih preduzeća i viška zaposlenih u javnom sektoru. Zbog toga se prognozira da će nezaposlenost sa prošlogodišnjih 17,9 procenata opasti za samo 0,9 odsto, odnosno da će ove godine iznositi 17 procenata, sa očekivanim padom na 16,2 odsto u 2017. godini. Ako se ispostavi da su ove prognoze Evropske komisije tačne značilo bi da će građani Srbije od boljeg privrednog razvoja, odnosno investicija i izvoza boljitak mogli osetiti tek 2018. godine, kada će se u većem obimu smanjiti broj nezaposlenih.

Možda bi se, shodno procenama o porastu investicija i izvoza u ovoj godini, moglo očekivati da će to dovesti većeg zapošljavanja i manjeg nezaposlenih, ali repovi iz bliže prošlosti to ipak nedozvoljavaju. Jer, pred novom vladom je zadatak za završi posao, koji je prethodna započela a nije izvršila, a on, što se tiče otpuštanja viška zaposlenih u javnom sektoru i kraja privatizacije, nije ni malo lak.

Dekanka FEFA Ana Trbović kaže da novu Vladu Srbije očekuju dva teška izazova – otpuštanja u javnom sektoru i preduzeća u restrukturiranju. Ona podseća da u prethodnom periodu nij bilo najavljenoh otpuštanja, posebno u javnim preduzećima i javnom sektoru, što svakako nije jednostavno, jer je reč o socijalnom pitanju.

Međutim, kako je istakla, postoje neproduktivna radna mesta, koje plaćaju građani i taj posao će država morati da završi.

To bi trebalo da znači da će višak zaposlenih koji se utvrđuje, ili je već, kako je više pura rečeno, utvrđen, završiti na evidenciji nezaposlenih i da će samim tim broj trenutno nezaposlenih biti za nekoliko procenata veći. Kako se računa da će nove investicije doneti i nova radna mesta, kao i da će u Godini preduzetništa, za koju je 2016. proglašena, mnogi kroz sopstveni biznis doći do radnog mesta, to znači da će za nekoliko procenata biti smanjena nezaposlenost.

Međutim, kada se uporedi broj onih koji će doći na evidenciju nezaposlenih i oni koji će sa nje otići, jasno je da u ovoj i narednoj godini ne treba previše očekivati od pada procenta nezaposlenih. No, ako posao oko smanjenja zaposlenih u javnom sektoru i preduzećima u restrukturiranju bude završen ove i naredne godine, od 2018. godine računi će biti mnogo čistiji i značiće da nezaposleni imaju čemu da se nadaju. Naime, povećan priliv investicija i otvaranje novih domaćih preduzeća značiće trajniji manji broj nezaposlenih, a samim tim i manju potrebu države za izdvanjem novca u oblasti socijalne politike.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *