Nove fabrike trebaju, ali ne po svaku cenu

Nove fabrike trebaju, ali ne po svaku cenu

Za stabilan i dugoročan rast srpske ekonomije domaćoj privredi neophodan je kontinuiran priliv direktnih stranih investicija od 1,5 milijardu evra godišnje. Za sedam meseci 2015. godine neto priliv direktnih stranih investicija vredeo je 742 miliona evra, a u istom periodu prošle godine 821 milion evra. Iz ovih zvaničnih podataka jasno je da su nam nove investicije preko potrebne i dok se koplja lome oko toga kako ih privući ekonomisti upozoravaju da su nam nove fabrike važne, ali ne po svaku cenu .

Do kraja meseca Vlada Srbije bi trebalo da usvoji Zakon o naknadama kojim će se regulisati davanje subvencija investitorima. Čitavu deceniju država investitore pokušava da privuče subvencijama – davala je i do 10.000 evra za novootvoreno radno mesto. Najviše novca dobio je „Beneton”, po 9.000 za 2.000 radnih mesta.

Za deset godina Uredba o privlačenju direktnih investicija 10 puta je prepravljana. Rezultat: 54 projekta je uspešno završeno, 153 su u toku, a trećina ugovora je raskinuta. Ekonomista Milojko Arsić izjavio je  da ne bi bilo dobro da se Zakon o ulaganjima, koji je u pripremi, iskoristi kao mogućnost za to da se u Srbiji trajno zadrže, kako je kazao, izdašne subvencije koje dobijaju investitori.

„Javnosti još nisu dostupna konkretna rešenja u Nacrtu zakona o ulaganjima, ali mislim da ne bi bilo dobro da se taj zakon iskoristi kako bi se u Srbiji trajno zadržale izdašne subvencije koje dobijaju investitori. Srbija je u prethodnim godinama odobravala relativno izdašne subvencije, dok su rezultati bili relatno skromnni”, rekao je Arsić novinarima prilikom predstavljanja časopisa „Kvartalni monitor” koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke.

On je kazao da investicije koje je Srbija tako privlačila nisu bile veće nego u onim zemljama koje su davale mnogo skromnije subvencije. Kako je kazao, „čini se da se ovim zakonom produžava taj period u kome će Srbija imati subvencije”. Takođe je ocenio da se čini da se tim zakonom odstupa od rešenja koja postoje u izgrađenim tržišnim ekonomijama i da Srbija, dodao je, „bar privremeno, nastavlja da ide u suprotnom smeru”.

On je rekao da bi glavni napredak Srbije trebalo da bude u unapređenju privrednog ambijenta i reformi privrednog sistema. Kada je reč o subvencijama, kako je ocenio, trebalo bi ih smanjivati i ograničavati sa ciljem da se u nekoliko godina svedu na one oblike koji postoje u razvijenim zemljama, odnosno da se daju uglavnom subvencije za oblasti poljoprivrede, za nauku i tehnološki razvoj…

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *