Od Evrope manje poklona, a više kredita

Od Evrope manje poklona, a više kredita

Evropska unija menja model investiranja i u narednom periodu biće manje ulaganja kroz bespovratna sredstva, a više preko banaka i drugih finansijskih posrednika, zbog čega je neophodno efikasnije upravljanje javnim investicijama i čvršća saradnja s privatnim sektorima, čulo se na debati u Evropskom parlamentu na kojoj je učestovao i predstavnik Privredne komore Srbije.
Direktor Predstavništva PKS-a u Briselu Zoran Ilić objašnjava da su vlade država regiona uspele da stave pod kontrolu javne finansije i unaprede poslovni ambijent, ali da proces evropskih integracija jeste kičma ekonomske i političke stabilnosti i prosperiteta regiona i da ne sme da se uspori ili prekine. Evropska unija ima značajne investicije u ovom regionu, ali nijedna zemlja nije uspela da javno-privatna partnerstva iskoristi kao potencijal uprkos velikim potrebama za ulaganjima, posebno u transportu i energetskoj infrastrukturi.

Poslanica Evropskog parlamenta Eva Paunova ističe da se menja model investiranja i da se u sledećem budžetskom periodu može očekivati više finansijskih aražmana preko banaka i drugih finansijskih posrednika nego direktno kroz bespovratna sredstva, što je do sada bio dominantan model. Promena modela investicija obavezuje države na to da ojačaju upravljanje javnim investicijama i unaprede saradnju s privatnim sektorom.
Manje donacija a sve više kredita Srbiju će naterati da ubrza primenu javno-privatnog partnerstva jer je već sada jasno da će zbog promene kursa EU morati sve više da se zadužuje. Srbija je od 2001. do 2011. godine dobila oko osam milijardi evra razvojne pomoći, od čega je 4,1 milijarde bilo bespovratno. Struktura pomoći se menjala: u početku su razvojnu pomoć manje činili takozvani meki krediti, odnosno krediti povoljniji od tržišnih, a više bespovratna pomoć. Onda se taj trend preokrenuo u korist „mekih” kredita pa je tako u 2011. godini od 1,1 milijarde evra razvojne pomoći koju je Srbija dobila 370 miliona bila bespovratna pomoć, a više od 600 miliona „meki” krediti.
Lj. Malešević

Najšire ruke Nemačka, SAD, Norveška…
Od 2000. do 2008. godine Srbija je, tokom demokratske obnove, primila blizu četiri milijarde donacija, koje su najvećim delom stigle iz zemalja Evropske unije. Donatorski novac je bio namenjen za finansiranje obnove elektroenergetske mreže, vodovoda i kanalizacija, bolnica, škola, puteva, gradnju stanova za izbegle, raseljene i socijalno ugrožene. Najšire ruke prema Srbije u pogledu donacija bili su Nemačka, SAD, Norveška, Japan, Austrija, Italija, Francuska, Velika Britanija i Švedska. Nesporno je da se u prvih osam godina posle demokratskih promena u Srbiju slilo mnogo novca od donacija, ali da je učinak koji je tolikim novcem mogao biti postignut skroman. To je ujedno i jedan od razloga zašto su narednih godina donacije Srbiji postajale sve manje jer oni koji su ih davali nisu videli rezultate utrošenog novca.
Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *