Odlična vest za izvoznike – Šta donosi novi sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom

Odlična vest za izvoznike – Šta donosi novi sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom

Novi sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, Srbiji otvara vrata za bescarinski izvoz govedine, ali i sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, semena suncokreta, pojedinih vrsta pekarskih proizvoda. Takođe duplirane su i kvote za izvoz nekih vrsta smrznutog povrća, kao i suvih šljiva. Osim toga, proširen je spektar usluga koje bi srpske firme u Turskoj mogle da pružaju, po konkurentnim cenama.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za “Blic” kažu da je s obzirom na to da je ovim sporazumom Srbija dobila koncesije na određen broj novih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, što znači da je po prvi put omogućen bescarinski uvoz goveđeg mesa i suncokretovog ulja na tržište Turske, izvestan je dalji rast izvoza, ali i ukupne trgovinske razmene između dve zemlje. Turska se, inače, u prošloj godini našla na 12. mestu najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

Izvoz pet hiljada tona govedine godišnje

A šta donosi novi sporazum? – Niz značajnih izmena. Prva se odnosi na mogućnost da se srpskim stočarima omogući becarinski izvoz pet hiljada tona goveđeg mesa godišnje na tržište Turske koje ima 70 miliona stanovnika.

U startu jeftiniji za 20 odsto

Ovaj sporazum je inače još jedan u nizu koji Srbiji omogućavaju da izvozi robu bez carine na tržišta od ukupno oko milijardu potrošača, koji su obuhvaćeni  sporazumima sa CEFTA, Evropskog udruženja slobodne trgovine – EFTA, Rusije, Belorusije, Turske i Kazahstana. Poljoprivredni proizvodi su prethodnih godina, zahvaljujući tim sporazumima, u startu na inostranom tržištu bili više od 20 odsto jeftiniji nego proizvodi ostalih izvoznika.

Izvoz i ulja, semena suncokreta, suvih šljiva…

Jelena Jovanović, direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u Privrednoj komori Srbije, podseća da je stari Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom potpisan 2009. i da se ovim novim predviđa proširenje izvoza najviše na poljoprivredne proizvode. Ovo se odnosi na sirovo i rafinisano suncokretovo ulje, seme suncokreta, kao i pojedine pekarske proizvode, smrznuto povrće i suve šljive. Inače, stari sporazum se primenjivao od septembra 2010. po modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane.

Proširenje i na usluge

– Pregovorili su bili teški, pošto je Turska poljoprivredna zemlja i štiti domaće tržište. Dobili smo dupliranje kvota, što je važno za srpske privrednike. Još važnije je da smo dobili i proširenje sporazuma koji se odnosi na usluge, posebno finansijske, telekomunikacione, konsultantske usluge i sve ono gde u poslednjih desetak godina beležimo veliki suficit – istakla je Jelena Jovanović, a prenosi Tanjug.

Broj turskih kompanija u Srbiji povećava i da je prošle godine registrovano 125 turskih kompanija, a novi sporazum je dobar signal za nove investitore.

– Sporazum je šansa je za srpske privrednike da izvoze robu bez carine u Tursku na tržište od oko 70 miliona stanovnika, kao i da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama – ukazuje Jelena Jovanović.

Rekordna robna razmena

Uspešnu primenu Sporazuma o slobodnoj trgovini ilustruju podaci o bilateralnoj trgovinskoj razmeni, koja u periodu od početka njegove primene, tačnije 2010. godine beleži stalan rast, a naročito srpski izvoz u Tursku.

– Trgovinska razmena između Srbije i Turske je 2017. godine dostigla rekordan nivo i iznosila je 999 miliona evra, što je 4,1 puta više u odnosu na 2009. godinu, poslednju pre početka primene sporazuma. U posmatranom periodu primene srpski izvoz je porastao 8,5 puta, i to sa 32,1 milion evra u 2009. godini na 273,2 miliona evra u 2017. godini, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 23,1 odsto. Uvoz je u istom periodu porastao 3,4 puta, sa 210,3 miliona evra u 2009. na 725,4 miliona evra u 2017. – zaključuju u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *