Of-šor kompanije služe jedino za izvlačenje para

Of-šor kompanije služe jedino za izvlačenje para

Evropska unija je pre nekoliko meseci prvi put, u okviru borbe protiv multinacionalnih kompanija koje nastoje da izbegnu plaćanje poreza u Evropi, objavila listu međunarodnih

poreskih rajeva. Na toj listi Evropske komisije ukupno je 30 „rajskih” teritorija, a čak 18 povezano je sa srpskim firmama. Naime, Evropa je odlučila da povede bitku protiv utajivača poreza i stane na kraj povlašćenim poreskim ugovorima. Zbog toga je i odneta odluka da se objavi „crna lista” 30 svetskih destinacija koje predstavljaju poreski raj. Na toj listi EU su Andora, Lihtenštajn, Gernzi, Monako, Mauricijus, Liberija, Sejšeli, Brunej, Honkong, Maldivi, Kukova ostrva, Nauru, Nijue, Maršalska ostrva, Vanuatu, Angvila, Antigva i Barbuda, Bahami, Barbados, Belize, Bermudi, Britanska Devičanska ostvrva, Kajmanska osrtva, Grenada, Monserat, Panama, Sveti Vinsent i Grendini, Sveti Kits i Nevus, Turkos i Kajkos i Američka Devičanska ostrva.

Po podacima Agencije za privredne registra, 333 preduzeća u Srbiji imaju osnivače iz of-šor zona, dok dve čak imaju direktore iz poreskih rajeva, odnosno s Mauricijusa i iz Lihtenštajna.

Srpske kompanije najviše formiranih firmi imaju na Kipru, čak 785. Na Britanskim Devičanskim ostrvima registrovalo je firme 147 ovdašnjih kompanija. Vlasnika srpskih firmi u Lihtenštajnu ima 40, a potom dolazi Panama s 35, Belize s 22, Sejšelska ostrva s 19, Bahami s 12, Maršalska ostrva s 11 i Sent Vinsent i Grenadini s deset osnivača firmi. Iz ostalih država dolazi tek nekoliko osnivača. Po četiri firme imaju vlasnike iz Andore i s Kajmanskih ostrva, po tri iz Burneja i Gernzija, devet iz Hongkonga, šest iz Liberije, pet iz Sent Kits-Nevisa.

Ekonomista Milan Ćulibrk objašnjava za „Dnevnik” da je poslovanje preko of-šor kompanija, ne samo u Srbiji već i u mnogim drugim državama, legalno, dodajući da sve dok bude tako, taj problem nećemo moći da rešimo.

– No, može se postaviti pitanje otkud oko 1.000 firmi u Srbiji ima registraciju u poreskom raju – kaže Ćulibrk. – To odmah nameće i pitanje zašto je to tako i odgovor mora biti – zbog poreskog tretmana u Srbiji, s obzirom na to da su ovde, koliko god se tvrdilo da su uslovi za investotore dobri, porezi ipak veći nego u of-šor zemljama. Velike kompanije nastoje da što više smanje poreska izdvajanja i zbog toga gledaju da se registruju tamo gde će platiti manje poreze.

Naš sagovornik kaže da je razumljivo što javnost sumnja u „ispravnost” vlasnika koji firme registruju u poreskim rajevima, a posluju ovde, jer im iskustvo iz prethodnih godina, ali i činjnica da ima toliko naših firmi na egzotičnim ostrvima, daje pravo na to.

– Ovde se stvara utisak, verovatno na osnovu onoga što je ranije bilo i praksa, da se vlasnici i firme koje ovde posluju ali porez ne plaćaju Srbiji ne mogu kontrolisati. Tačno je da se podaci mogu dobiti ukrštanjem podataka o prilivu i odlivu novca s nekih računa, ali jasno je da se of-šor kompanije zapravo koriste praktično kao protočni bojleri. Iskazuju se veštačko visoki troškovi i na taj način se smanjuje profit u Srbiji na koji se plaća porez na dobit, a iskazuju se mnogo veći profiti u zemljama poreskog raja na koji se plaća manji porez. Of-šor kompanije službe kao sredstvo za transfer profita iz Srbije u te zemlje, i to je osnovna svrha i postojanja tih kompanija kod nas. Ne verujem da se zapravo te kompanije bave ozbiljnijim poslovama, nego pre svega služe za transfer profita – zaključuje Ćulibrk.

Iznesu tri milijarde evra

Po poslednjim podacima, koji potiču još iz 2011. godine, srpske firme čiji su vlasnici registrovani u nekom od poreskih rajeva godišnje iz Srbije iznesu i do tri milijarde evra. Stručnjaci tvrde da je u pitanju mnogo veća suma, ali da se niko ozbiljnije nije pozabavio računicom o tome koliko ovu državu košta poslovanje firmi čija su sedišta u nekom od poreskih rajeva. S druge strane, of-šor kompanije ne predstavljaju ilegalan način poslovanja pa samim tim naši državljani koji imaju takve firme nisu pod stalnom kontrolom.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *