Organska hrana jača lokalnu ekonomiju

Organska hrana jača lokalnu ekonomiju

Grad Novi Sad uskoro treba da donese akcioni plan razvoja eko-etno turizma, koji bi trebalo da bude osnova za podršku razvoja seoskog turizma, odnosno salaša, te da spoji turizam i proizvodnju hrane.

– Gotovo da nema strane delegacije koja je posetila Novi Sad, a da nije bila oduševljena našom hranom i vinima pa je čak bilo i ponuda da se otvori neka vrsta srpske kuće u jednoj od zemalja Centralne Evrope – kaže član Gradskog veća za privredu Goran Sečujski. – Možemo se pohvaliti  činjenicom da se na području novosadske opštine proizvodi hrana u skladu s filozofijom pokreta Slonj Food, a to je kvalitetna, ukusna i zdrava hrana, čija prizvodnja doprinosi očuvanju životne sredine, pristupačne je cene i omogućava fer uslove za njene proizvođače. Kada je u pitanju brendiranje, ne samo proizvoda nego i celih regija, svakako da je tu velika uloga dva imena porekla s teritorije Novog Sada – „Futoški sveži i kiseli kupus” i „Fruškogorski lipov med”.

Po rečima Sečujskog, Grad Novi Sad je u poslednjih nekoliko godina značajnu pažnju posvetio podršci poljoprivrede, posebno malih poljoprivrednih proizvođača, kroz programe podrške proizvođačima organske hrane, kojih trenutno ima sedam, zatim i kroz subvencionisanje kamatnih stopa na kredite banaka.

– Promenjen je i način izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta, što je u domenu lokalne samouprave, i uspostavljena je dobra saradnja s udruženjima koja su, zahvaljujući svom radu, omogućila da se Novi Sad pojavi na mapi Srbije i Evrope kada su u pitanju proizvodi s oznakom geografskog porekla – naglašava Sečujski. – Već petu godinu zaredom lokalna samouprava podržava sve one koji žele da se bave organskom poljoprivredom. Organska poljoprivreda podrazumeva proizvodnju hrane visokog kvaliteta, razvoj održive poljoprivrede uz očuvanje eko-sistema. Za organsku poljoprivrednu proizvodnju nije neophodno da poljoprivredni proizvođači imaju velike površine zemljišta, pa je takva proizvodnja interesantna malim proizvođačima, i to ne samo ratarsko-povrtarskih kultura nego i malim stočarima. Organska poljoprivreda pomaže i ruralne zajednice jer malim poljoprivrednim proizvođačima nudi alternativno tržište organskih proizvoda po relativno pristupačnim cenama. Tako je, na primer, mesec dana na najstarijoj novosadskoj pijaci, Ribljoj pijaci, JKP „Tržnica” otvorilo takozvanu organsku pijacu, namenjenu isključivo proizvođačima organske hrane.

Kaže da se vrednost takvih proizvoda ogleda, između ostalog, i u jačanju lokalne ekonomije, posebno turizma i ugostiteljstva.

– Stvaraju se mogućnosti da lokalno stanovništvo ostane da živi u sredini gde se odvija proizvodnja, a to doprinosi održavanju tradicija u poljoprivrednoj praksi i, na kraju, očuvanju okoline, pa su to sve razlozi zašto je Grad Novi Sad odlučio da donese Akcioni plan razvoja eko-etno turizma – ističe član Gradskog veća za privredu Sečujski.

Na njivama najviše žitarica

Poljoprivredna proizvodnja na području grada odvija se na 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Na oko 90 odsto površine proizvode se žitarice, na oko tri i po povrće, na oko dva odsto voće, dok je pod ostalim usevima oko 4,5 odsto površine. U 2015. godini na teritoriji grada Novog Sada je registrovano 5.674 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je 3.950 aktivno. Najviše je onih koji obrađuju do pet hektara, što ukazuje na usitnjenost poljoprivrede proizvodnje.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *