Organska hrana – šansa za poljoprivredu i potrošače

Organska hrana – šansa za poljoprivredu i potrošače

Iako je svaki deveti hektar zemljišta u Srbiji neobrađen i samim tim pogodan za poljoprivredu bez hemijskih sredstava, organsku proizvodnju je sertifikovalo tek oko 2000 domaćih poljoprivrednika.

Ipak, uprkos ekonomskoj krizi, domaće tržište organske hrane baš kao i u svetu – raste. Budući da je potražnja veća od ponude, trećina organske hrane koju pojedemo je iz uvoza.

Da bi naši poljoprivrednici više proizveli i uzeli makar deo svetskog organskog kolača koji je u 2015. godini vredeo 60 milijardi dolara, trebalo bi povećati sertifikaciju koja nije skupa, pogotovo ako se uzme u obzir to da organska hrana može biti i tri puta skuplja od one koja se najviše kupuje.

Vida i Goran Todorović su pre dvanaest godina napustili prestonicu i vratili se u zavičaj, Bačevce podno Divčibara, gde su započeli proizvodnju zdrave hrane. Iskustvo profesorke istorije, odnosno radnika Beogradskog vodovoda, nije im mnogo pomoglo, ali želja da se bave novim poslom jeste. Svake srede putuju u Beograd, na Kalenić pijacu gde prodaju jabuku, mlad luk, paradajz. Subotom se praznih gajbica vraćaju proizvodnji.

“Verujemo da je to naša budućnost. Zbog dece smo krenuli time da se bavimo, kupovali smo im u početku zdravu hranu a onda smo shvatili da možemo i mi da je proizvedemo. Nije lako po ceo dan za tezgom, ali nisam se pokajala”, priča Vida Todorović

Da bi povrće i voće koje uzgajaju bez pesticida i veštačkih đubriva na dva hektara zemljišta, dobilo i zvaničnu potvrdu da je organsko, trebalo je da prođu tri godine konverzije. Ta procedura ih godišnje košta oko 500 evra, ali su zato plodovi na njihovoj tezgi i dva puta skuplji nego na drugim. Kažu, sertifikat ih čuva, baš kao i kupce.

“Nama veruju zato što radimo ovo već 12 godina.Poneko novi ko dođe, potraži, naravno, mi moramo da mu dosatavimo na uvid”, kaže Goran Todorović.

Da bi bio siguran da je proizvod organskog porekla, kupac na njemu treba da potraži nacionalni logo i bar-kod sertifikacione kuće. Potrošač od prodavca može da potraži sertifikat na kome su informacije o svakoj kulturi posebno.

“I koje su to količine za koje je on dobio sertifikat, i takođe je vrlo važno obrtiti pažnju na validnost sertifikata budući da se sertifikati i obnavljaju svakih godinu dana”, dodaje Ivana Simić, Serbia organika.

Organsku proizvodnju u Srbiji prati sedam kontrolnih – sertifikacionih kuća koje je akreditovalo Ministarstvo poljoprivrede.

“Najveće je interesovanje malih proizvođača povrća i voća koji pokušavaju da se izbore sa konkurencijom. Zapravo da tu dodatu vrednost koju veruju da imaju u svom proizvodu da nju dokažu i da nađu svoj put na tržište”, kaže Goran Pivnički, Sertifikaciona kuća TMS.

Pivnički kaže da vlada velika zabluda oko tih cena jer su ljudi negde čuli i informisani su o nekom drugom redu veličina

“Na primer neko malo gazdinstvo od dva hektara sa hektar i po ratarstva i hektar voćartstva na godišnjem nivou to može da košta negde 30 hiljada dinara”, objašnjava Goran Pivnički.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da rade na nacionalnom planu za razvoj organske poljoprivrede. U planu je osnivanje infocentara za organske proizvođače i uvođenje savetodavaca za organsku proizvodnju u okviru poljoprivrednih stručnih službi.

Izvor: Poslovno jutro

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama