Osloboditi početnike u biznisu poreza u prvoj godini

Osloboditi početnike u biznisu poreza u prvoj godini

Čak i ukoliko ne ostvaruju nikakve prihode, početnici preduzetnici tokom prve godine poslovanja moraju da imaju novac za troškove osnivanja, poreze i doprinose i to od 151.550 dinara pa i do 426.314 dinara. Za privredno društvo su rashodi još veći od 188.126 do 235.126 dinara. Kako bi se olakšalo onima koji tek kreću u biznis vode, predlog NALED-a je da se početnici oslobode godinu dana od plaćanja poreza i doprinosa na zarade.

– Mladi u Srbiji teško nalaze zaposlenje, a kada započnu sopstveni posao fiskalna i parafiskalna opterećenja smanjuju šanse da opstanu i razviju biznis. Oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa na zarade u prvih godinu dana poslovanja, podstaklo bi preduzetništvo u Srbiji i eliminisalo jednu od ključnih prepreka za započinjanje i vođenje poslovanja. Ova mera dovela bi do smanjenja broja mladih koji posluju u sivoj ekonomiji, stimulisala preduzetnički duh i privredni angažman mladih – kaže Irena Đorđević, autor analize NALED-a.

Ono što je činjenica da skoro trećina mladih u Srbiji između 15. i 24. godine nema posao. To je skoro tri puta više od opšte stope nezaposlenosti u našoj zemlji i dvostruko više od evropskog proseka. Mladi teško nalaze posao, ali se i retko odlučuju da pokrenu sopstveni biznis.

– Manje od osam odsto ima status poslodavca ili su zaposleni u porodičnoj firmi. Skoro 60 odsto mladih nema želju da pokrene svoj biznis. Naše društvo ne razvija tu vrstu energije – ističe Goran Pitić, predsednik Saveza za fer konkurenciju.

Šta su sem poreza još prepreke

Ono što je ključni problem na koji mladi ukazuju kao prepreku da započnu poslovanje jesu nerazvijena preduzetnička kultura i nestimulativno poslovno okruženje, nedostatak potrebnih preduzetničkih znanja i mentorske podrške, i visoko poresko opterećenje.

– S obzirom na to da opterećenje fiskalnim i parafiskalnim nametima, sa posebnim akcentom na porez na dohodak i doprinose na obavezno socijalno osiguranje, predstavlja veliki problem za početnike, predlog je oslobađanje od tih plaćanja tokom prvih godinu dana poslovanja što bi početnicima u poslu omogućilo da plaćaju obaveze državi tek nakon što u određenoj meri razviju svoj biznis – ističe Ivan Radak iz NALED-a.

Ova mera posebno je usmerena ka podsticanju preduzetništva među mladima – svršenim studentima i srednjoškolcima, iako bi pravo korišćenja imala i sva lica koja su duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Treba uvrstiti širi krug za rasterećenje, osim mladih početnika

Ali preduzetnički duh nije nešto što samo treba da se razvija i podstiče kod mladih, i ne bi trebalo se ograničava samo na tu populaciju.

– Činjenica je da biste se oprobali u privatnim vodama treba dosta iskustva, znanja. Ukoliko hoćemo da pokušamo da stimulišemo privatno preduzetništvo nema razloga da se ograničavamo samo na mlade. Treba dati šansu ljudima od 40 godina koji imaju iskustvo – naglašava Altiparmakov.

Upravo zato bi i trebalo razmisliti, smatraju stručnjaci i da poresko oslobađanje od nameta ne bude samo jednom u životu, jer retko kome posao uspe iz prvog pokušaja.

Iskustva iz sveta

Primeri zemalja koje su prepoznale poresko i neporesko opterećenje kao prepreku razvoju startapa i uvele meru poreskog oslobađanja za početnike jesu Albanija, Indija, Irska, Kina, Letonija i Singapur. Najčešći model po kojem se ova mera primenjuje jeste da u unapred definisanom vremenskom periodu (od tri do pet godina), ukoliko godišnji promet ne prelazi

određeni iznos (od 36.000 do 93.000 evra) startap bude oslobođen plaćanja najčešće samo poreza (na kapitalne dobitke, dobit, dohodak kao i investicije u start up), a u pojedinim zemljama i socijalnih doprinosa.

– Efekti ove mere odrazili su se u povećanju broja start up kompanija i udela direktnih stranih investicija u ovim zemljama. Iako su poreske mere usmerene ka početnicima u navedenim državama različite, svima je zajednička težnja da kroz smanjenje poreskog i neporeskog opterećenja učine početak poslovanja lakšim – ukazuje Ivan Radak.

Koliki su zapravo troškovi

Troškovi osnivanja preduzetničke radnje iznose od 4.610 dinara do 31.610 dinara, dok su oni skoro duplo veći za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću za koje je potrebno izdvojiti od 10.370 dinara do 57.370 dinara. Kada je reč o mesečnih troškovima za poreze i doprinose na zarade, analizom je utvrđeno da preduzetnk mora da izdvoji od 12.245 do 32.892 dinara, a društvo sa ograničenom odgovornošću od 14.813 dianra mesečno kako bi podmirili obaveze. Ovi troškovi variraju u zavisnosti od pravne forme, lokalne samouprave u kojoj je poslovanje registrovano i drugih opcionih troškova.

Pregled troškova osnivanja privrednog društva i preduzetničke radnje u Srbiji (iznosi su u dinarima), izvor NALED

Broj

Naziv troškaPreduzetnikPrivredno društvo
1Naknada za osnivanje društva1.5004.900
2Izrada osnivačkog akta i statuta/20.000
3Registracija i objava osnovačkog akta/1.000
4Rezervacija naziva (opciono)1.0001.000
5Overa osnivačkog akta/1.260
6Overa OP obrasca360360
7Izrada pečata (prosečno)2.0002.000
8Otvaranje računa u banci00
9Osnovni novčani kapital/100
10Održavanje računa (mesečno)450450
11E-banking (mesečno)300300
12Knjigovodstvene usluge (opciono-mesečno)6.0006.000
13Prijava kod Poreske uprave00
14Fiskalna kasa (opciono)20.00020.000
 Ukupno minimum (bez opcionih troškova)4.61010.370
 Ukupno maksimum (sa opcionim troškovima)31.61057.370

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama