Otkrili 10.000 radnika na crno pa 8.000 zaposlili

Otkrili 10.000 radnika na crno pa 8.000 zaposlili

Nezaposlenost je veliki problem koji muči Srbiju, ali je ove godine, zahvaljujući nizu preduzetnih mera, među kojima je i pojačan rad inspekcija, stanje bolje nego ranije i broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je smanjen. Uz to, treba reći da je takozvani rad na crno veoma česta pojava, da je mnogo onih koji rade, a nisu prijavljeni. Rezultati rada inspektora rada od početka ove godine doprineli su da se smanjenji broj radnika koji rade na crno, a gotovo 80 odsto njih koji su prilikom kontrola zatečeni da tako rade, sada je prijavljeno.

U prvih sedam meseci ove godine godine inspektori Inspekcije rada  obavili su ukupno 32.695 inspekcijskih nadzora. Tom prilikom, ukazuju iz Minstarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, utvrđeno je da su 10.174 osobe radile bez prijave, odnosno zatečene su da rade na crno. Taj rezultat je čak 36 odsto bolji nego u istom periodu 2015. godine jer je tada na radu na crno zatečeno 7.473 radnika. Takođe, ove godine su se i poslodavci odlučili da, posle nadzora, zaposle veći broj radnika koji su radili na crno te je radni odnos zasnovan s 8.460 radnika, što je dva puta više nego u istom periodu 2015, kada poslodavci zaposlili 4.233 radnika, koji su do tada radili bez prijave.

Iz tog ministarstva ukazuju na to da su efekti inspekcijskih nadzora mnogo veći, a to se vidi po broju prijavljenih radnika, odnosno iz podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i Republičkog zavoda za statistiku. Naime, uvidom u bazu podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja utvrđeno je da poslodavci, veoma brzo posle kontrole, prijavljuju ne samo one radnike za koje je utvrđeno da su radili na crno već i druge što, ukazuju iz Minstarstva, pokazuje da su kontrole uticale i na svest poslodavaca o važnosti primene propisa, a time je postignut i veći i dugoročniji efekat zapošljavanja.

Inspekcija rada je od 1. januara do 31. jula 2016. godine donela ukupno 5.730 rešenja kojima se traži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, kao i  224 rešenja o zabrani rada na mestu rada, zbog mogućuh opasnosti po bezbednost i zdravlje zaposlenih. Zbog utvrđenih prekršaja podneto je 2.077 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 762 prekršajna naloga. Poslodavci koji se ne pridržavaju propisa suočeni su s novčanim kaznama, koje su u zavisnosti od vrste prekršaja u oblasti radnih odnosa različite. Tako je kazna za poslodavca, koji je pravno lice, od 400.000 dinara do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 20.000 do 150.000 dinara, a za poslodavca sa svojstvom preduzetnika u rasponu od 100.000 do 500.000 dinara. Poslodavci koji ne drže primerak ugovora o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa zakonom ili kopiju ugovora, na mestu rada zaposlenog suočavaju se s kaznom od 100.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica, kazna je 10.000 dinara, a za preduzetnika je propisana kazna od 50.000 dinara. Plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga poslodavac se oslobađa plaćanja druge polovine kazne.

Rad na crno najčešći u trgovini, ugostiteljstvu…

Prilikom inspekcijskih kontrola najviše radnika na crno inspektori rada su zatekli u nekoliko delatnosti – pre svega u trgovini, ugostiteljstvu, građevinarstvi i poljoprivredi. Najmanje radnika na crno je u delatnostima rudarstva, proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i pare, obrazovanja i zdravstva.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *