Otpušteni da udruže otpremnine i pokrenu biznis

Otpušteni da udruže otpremnine i pokrenu biznis

U proteklih pet godina malom i srednjom biznisu u Srbiji odobreno je oko 32.000 kredita sa prosečnim sredstvima od 1.409 evra po kreditu. Koliko se kod nas malo novca koristi za mali biznis najbolje pokazuje činjenica da je u Evropskoj uniji za dve godine realizovano 390.000 mikrofinansirajućih kredita, a vrednost pojedinačnog zajma bila je oko 8.500 evra.

Prema oceni koordinatora Foruma MSPP Privredne komore Srbije Aleksandra Gračanca, mirkrokredita kod nas bi moglo biti znatno više ukoliko bi postojao zakon o mikrofinansiranju, jer bi administrativni i troškovi tehničkih garancija bili niži.

– Investitori iz EU i SAD  veruju da je mikrofinansiranje jedno od važnih rešenja za smanjenje nezaposlenosti i siromaštva, kao i da bi strana ulaganja bila veća ako bi bila doneta zakonska regulativa koja bi efikasno uredila taj segment poslovanja – objašnjava Gračanac. – Mikrokrediti u Srbiji bi mogli da budu još povoljniji da postoji zakon o mikrofinansiranju, jer bi administrativni i troškovi tehničkih garancija bili niži. Pre nekoliko godina pokrenuta je inicijativa za donošenje zakona koju su podržali USAID, EBRD i Svetska banka.

Inače, mikrofinansiranje je prvenstveno namenjeno početnicima u biznisu, jačanju preduzetništva, mikro firmama do 10 zaposlenih, malim i srednjim firmama, nezaposlenima za samozapošljavanje, socijalnoj inkluziji, širenju kapaciteta i kreiranju novih radnih mesta u postojećim malim i srednjim preduzećima. Evropska unija znatno promoviše ovaj vid alternativnog finansiranja malog biznisa koji se zasniva na uređenoj zakonskoj regulativi. Pojedine članice EU u programima za podsticanje preduzetništva i osnaživanje malih firmi preko namenskih fondova primenjuju model mikrofinansiranja. U Velikoj Britaniji je u period od početka globalne finansijske krize više od 3,5 miliona građana počelo mikro biznise, gde su prednjačili mladi preduzetnici – 60 odsto, dok ostatku pripadaju razne socijalne grupe, počev od građana koji su ostali bez posla do onih koji su otišli u penziju i bila im je potrebna dodatna zarada.

Kada bi Srbija brzo usvojila zakon o mikrofinansiranju bila bi to dobra šansa i za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju koja nisu prodata , a koja su iz državnog Tranzicionog fonda dobili otpremine od 200 evra po godini radnog staža. Stručnjaci, pa i sindikati, savetuju radnicima koji ostaju bez posla – jer je svima jasno da će teško naći novo radno mesto – da novac od otpremina uz udruživanje sa drugim radnicima ulože u mali biznis i pokrenu proizvodnju . Računica pokazuje da im ni udružene otpremine ne bi bile sasvim dovoljne za pokretanje biznisa pa bi im mikrokrediti na nekoliko godina otplate i te kako dobro došli.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama