Otrovom „požuruju” paradajz da zri

Otrovom „požuruju” paradajz da zri

Voće i povrće u Srbiji sazri preko noći, a kontrole o upotrebi pesticida i herbicida gotovo i da nema. Sve više se koristi zabranjeni biljni regulator “etrel”. U biljnim apotekama otrov se kupuje na kilograme.

Voće i povrće u Srbiji zri “preko noći”. Predivna, naoko zrela boja paradajza, jagoda, grožđa ili paprike već godinama vara već izvarane potrošače. A ukus – isti. Nema ga. Magija brzog zrenja, što dovodi do trovanja voća i povrća, ostvaruje se “zahvaljujući” upotrebi dobro poznatog biljnog regulatora – “etrela”. Iako je njegova upotreba zabranjena, sve češće se, kako kažu domaći stručnjaci, može na crno nabaviti iz zemalja u okruženju, ali se može naručiti i u pojedinim poljoprivrednim apotekama.

Kod nas se o zloupotrebi pesticida, insekticida i fungicida najviše priča kada dođe do nekog trovanja ljudi ili do pomora pčela i ptica. Priča se da je kontrola nadležnih ustanova prilično slaba i selektivna, a na prisustvo ostataka mnogih ovakvih otrova analize se i ne rade.

– Fitosanitarna inspekcija je napravila pravi biznis, jer pojedinci imaju svoje firme za prodaju pesticida, uvoze ih iz Kine, mešaju bez neki posebnih oznaka, prepakuju i prave sve i svašta – tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Kad ih pitamo šta kontrolišu, kako i ko to radi, ništa ne kažu. Od Fitosanitarne inspekcije i Direkcije za zaštitu bilja već 10 godina tražimo da se uvede evidencija svakog poljoprivrednog proizvođača, da se tačno zna ko koristi pesticide i šta upotrebljava. Ne možete nekome da prodate pet litara nekog sredstva, ako njemu, na osnovu zasejane površine koju obrađuje, treba samo 100 grama. U poljoprivrednoj apoteci, bez ikakve kontrole, možete da uđete i kupite otrova koliko god vam treba. To je najveći problem, jer je stvoren odličan prostor za biznis i korupciju.

Prema Papovićevim rečima, čak i zabranjeni preparati mogu da se kupe u poljoprivrednim apotekama, jer laboratorije nemaju tehničku mogućnost da kontrolišu pojedine parametre.

Oglasi

Poljoprivredni oglasi i forumi gotovo da su prepuni komentara o prodaji i upotrebi “etrela”. Pojedini voćari lakše beru, jer su “tvrđe”. I dok se najviše polemiše koliko puta i kako se “etrel” upotrebljava, gotovo da niko nije komentarisao, niti se pitao, da li je to dozvoljeno ili ne.

– Ima proizvođača koji proizvode “za njih” i “za pijacu” i to se masovno koristi – upozorava Papović. – Kada rade nešto za izvoz, više vode računa, jer znaju da to kontrolišu stranci. Najbolji biznis, nažalost, napravili su oni koji bi trebalo to da kontrolišu. Zna se da laboratorije godinama nemaju tehničkih mogućnosti, niti akreditovane metode, pa su širom otvorena vrata da pojedinci u Fitosanitarnoj inspekciji i Upravi za zaštitu bilja mnogo zarađuju. Jednostavno, “divim” se ljudima koji truju narod i decu. Pitam se samo kako ih nije sramota.

Kako nam je objasnio Novica Miletić, profesor tehnologije i zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, “etrel”, koji se koristi za brzo zrenje voća i povrća, nije registrovan kod nas, pa je samim tim i zabranjen.

– U pojedinim zemljama EU i u Americi, “etrel” je dozvoljen i registrovan, a koristi se da bi voće i povrće pre sazrelo – ističe profesor Miletić. – Možda nema neke opasnosti po zdravlje, ali takvo povrće i voće nije ukusno, jer je pre vremena sazrelo. Proizvođači, da bi što pre prodali, to primenjuju.

Inspekcija

Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, inspekcije nisu pronašle zabranjeni “etrel”u voću i povrću.

– Uvek se radi analiza za određene aktivne supstance i ukoliko se utvrdi prisustvo neke nedozvoljene, onda se obavljaju dublje analize, kako bi se tačno utvrdilo o kom preparatu je reč. Da se voće i povrće koje se kontroliše tretira ovim preparatom, to bi sigurno bilo otkriveno.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama