Na svaki papir bar dva pečata

Na svaki papir bar dva pečata

Vlasnici srpskih i kosovskih preduzeća u Prištini ukazali na brojne prepreke u poslovanju. Dvostruke procedure koje odnose vreme i novac, skup tranzit i neusklađene procedure – najveći problemi.

CEFTA sporazum se krši jer se na neke proizvode plaća carina iako su iz Srbije. Nedovoljno je fitosanitarnih inspektora na administrativnim prelazima i veliki transportni troškovi. Traže se veterinarski sertifikati i za proizvode koji imaju manje od 51 odsto supstanci životinjskog porekla.

Ovo su neki od najčešćih problema s kojima se suočavaju srpski privrednici koji posluju ili sarađuju sa kosovskim tržištem. Studiju na ovu temu uradio je Forum za etničke odnose, a predstavljena je u četvrtak, 28. septembra 2017. godine, u Prištini, na konferenciji „Prevladavanje barijera za poslovanje i normalizaciju“, koju su organizovali u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Privrednom komorom Kosova.

– Opšti problem je neusklađenost propisa Srbije i Kosova – predstavio je rezultate studije Boban Stojanović iz Foruma. – Problem je tranzit robe, naročito kroz Srbiju, za proizvođače sa Kosova. Putna infrastruktura je loša. Ne postoje regularni tehnički uslovi na administrativnim prelazima. Radno vreme službi koje prate protok robe su neusklađeni i neke službe ne rade neprekidno. Postoji percepcija visokog stepena korupcije. To je utisak privrednika. Ne postoji potpuna primena CEFTA sporazuma. Obe strane uvode neke dodatne takse. Blokovska roba je primer za to. Ne priznaju se veterinarska uverenja i sporo usaglašavanje sertifikata. Privrednici veruju da polovina robe ide sivim tokovima.

Brojne ovakve i slične zamerke stižu istovremeno i iz kosovskih firmi koje posluju u Srbiji. I njih pogađaju komplikovane procedure i nepotrebni troškovi.

– Od njih se traže duple kontrole i dvostruke procedure – istakla je Olivera Ceni Bardići iz Komore Kosova. – Zato gube i vreme i novac. Skoro sve kosovske kompanije su rekle da zbog poteškoća na koje nailaze u trgovini sa Srbijom misle da zatvore koridore za trgovinu kroz Srbiju. Tražiće alternativne kanale. Žale se i na srpski zakon o javnim nabavkama, koji favorizuje srpske kompanije.

Privredne komore Srbije i Kosova poslednjih godina pokušavaju da reše dobar deo tih problem.

– Ovaj zadatak, prevladavanje barijera, „istetovirali“ smo na našim agendama – istakao je Marko Čadež, predsednik PKS. – I to u slučaju celog regiona. Ono što smo počeli da rešavamo možda na prvi pogled ne deluje zanimljivo. To su laboratorije, arbitraže, fitosanitarne službe, ali su one privrednicima pravile problem. Usaglasili smo fitosantirani obrazac i on je sada model za usaglašavanje ostalih. Prihvaćeni su nalazi laboratorija, 52 veterinarska obrasca se trenutno usklađuju. Rešavali smo problem oko plasmana brašna, sokova, supa, majoneza… Od toga zavisi da li će se sutra zapošljavati ljudi. Ove studije su naši planovi rada. Za mnoge probleme nije potrebna velika politička volja. Samo malo strpljenja i želje da se ta pitanja reše.

Imovina

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose je, kao jedan od ključnih problema koji se godinama ne rešavaju, istakao pitanje svojine.

– Problem privatizacije „Brezovice“ i „Trepče“ nije pitanje investitora. Tu je potreban politički konsenzus – rekao je Janjić. – Gospodo, uhvatite se ukoštac s temom privatizacije. Da li kao tema potraživanja ili svojine, ona mora doći na dnevni red. Bez nje pravimo kuću u močvari i ona otežava odluku privrednicima.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *