Pšenica rodila dobro, ostale žitarice podbacile zbog suše

Pšenica rodila dobro, ostale žitarice podbacile zbog suše

  

U Srbiji je ove godine ostvaren rod pšenice od oko 2,5 miliona tona, što je na nivou višegodišnjeg proseka, dok su ostale žitarice zabeležile manji rod zbog suše,podaci su Privredne komore Srbije.

Sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović rekao je Tanjugu da je pšenica dobrog kvaliteta, da je ostvarila solidan rod i u celom regionu, kao i Ukrajini i Rusiji, što je rezultiralo usporenim prometom pšenicom na berzi.

U Fondu za žito kažu za Tanjug da je na kraju ovogodišnje žetve na raspolaganju bilo oko 2,9 miliona tona pšenice, ako se uračuna 330.000 tona prelaznih zaliha.

Srbija bi od te količine mogla da izveze oko 1,2-1,3 miliona tona, objašnjava direktor Fonda za žito Vukosav Saković.

Ovogodišnji rod kukuruza je, prema njegovim rečima, za skoro 25 odsto manji od lanjskog i iznosi 5,7 miliona tona.

“U odnosu na višegodišnji prosek, taj rod je manji za oko 10 odsto, a isključivi razlog za manje prinose je suša. Kukuruzu su nedostajale samo dve kiše”, objasnio je Saković i dodao sa se mogu očekivati maksimalno dve tone za izvoz.

Pored kukuruza, Budimović ukazuje da je sušna godina ostavila najviše uticaja na šećernu repu čiji je rod podbacio za oko 40 odsto i soju za oko 20 odsto.

“Međutim, tih žitarica će biti dovoljno za sopstvene potrebe, tako da ne možemo da govorimo o poremećajima na tržištu”, objasnio je on.

Zanimljivo je da podaci Fonda za žito pokazuju da je od lanjske berbe soje do danas Srbija izvezla oko 130 hiljada tona soje, što se nikada ranije nije dogodilo.

“Porasli su prosečni prinosi i veće su površine pod sojom, poljoprivredni proizvođači su izračunali da im se ova proizvodnja više isplati nego neke druge kulture, pa je to omogućilo i veći izvoz”, objasnio je Saković.

Iako još nisu gotovi zvanični rezultati jesenje setve, procene su da je na oko 600.000 hektara zasejano pšenice, što je blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu, a da je pod ječmom oko 55.000 hektara.

 

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *