Perači prljavog novca najviše vole nekretnine

Perači prljavog novca najviše vole nekretnine

U 2013.godini nadležnim tužilaštvima Uprava za sprečavanje pranja novca prosledila je 123 prijave o sumnjivim finansijskim transakcijama. „Prljave pare“ iz poreske utaje i prodaje droge, te godine, najviše su se ulagale u nekretnine, građevinu i penzijske fondova. Prošle godine, ova državna institucija  imala je 589 predmeta na ispitivanju, od čega 445 novih nastalih tokom 2014. i 145 iz prethodnih godina koje su dopunjene novim informacijama i podacima za lica koja su već bila predmet ispitivanja Uprave za sprečavanje pranja novca.

Obrazloženja sumnje u pranje novca najčešće se vezuju za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, prevare, nenamensko trošenje sredstava od donacija, pronevere, trgovinu ljudima, razne mahinacije sa kreditima… Najveći broj analiza i informacija o sumnji u aktivnosti koja ukazuju na pranje novca, Uprava je prošle godine prosledila Višem  javnom tužilaštvu u Beogradu, zatim Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru i  višim tužilaštvima u Jagodini, Novom Sadu, Pirotu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Subotici.

Uprava je prošle godine primila 17 zahteva Poreske uprave, ali je ova državna institucija prosledila i 37 zahteva radi provere podataka iz svoje nadležnosti zog sumnje da se novac stečen raznim fiktivnim poslovima ulagao u sistem sa namerom da se prikrije poreklo .  Ipak, najveći broj prijava sumnje u pranje novca prošle godine podnele su finansijske institucije – agenti za prenos novca i banke. U 156 slučajeva predmet prijava bila su nova lica odnosno oni naši državljani koji do sada nisu bili predmet obrade Uprave za sprečavanje pranja novca, dok su kod 223 izvešaja prepoznati pojedinci koji su već obrađivani u prethodnim godinama. Najveći broj prijava iz bankarstva ukazuje na određene elemente poreske utaje. Tipološka šema prepoznata u najvećem broju prijavljenih transakcija podrazumeva prenos novca između tri ili više pravnih lica na osnovu fiktivnog prometa robe, praćen podizanjem novca od strane jednog ili više povezanih  lica sa organizatorima fiktivnih poslovnih aktivnosti.

U preporukama koje je nedavno objavila Uprava za sprečavanje pranja novca posebno se obrađuju sumnjive transakcije za posrednike u prodaji i zakupu nekretnina. Uprava  upozorava da su nekretnine atraktivan način da se sakrije lažno poreklo novca. Naime, kod nekretnina je reč o investicijama u visokom iznosu pa tako velika količina novca može biti „oprana“ kroz samo jednu transakciju, zatim vrednost nekretnina je teško odrediti kao i napraviti vezu između konkretne nekretnine i konkretnog prljavog novca, pa je tržište nekretina povoljno za manipulaciju. Uprava ističe i da postoji velika mogućnost za lako skrivanje pravnih vlasnika jer koriste advokate i ostale posrednike, privredna društva, naročito ako dolaze iz of-šor država. U smernicama za kontrolu tržišta nekretnina ističe se da se u nekim državama dešava da je posledica privlačnosti tržišta nekretina za pranje novca takva da ona čak može poremetiti tržište nekretnina jer kriminalcima odgovara da su cene nekretnina nerealno vlike jer su onda i mogućnosti za pranje novca veće. Osim toga, sistem za sprečavanje pranja novca je na daleko višem nivou u bankama i drugim finanijskim institucijama, pa je logično da se kriminalci orijentišu na nefinansijsko tržište.

Zajmovi i krediti se uzimaju kako bi se prikrio prljav novac za ulaganje u nektretnine, zatim kupoprodaja ispod tržišne vrednosti ili visoko iznad nje, više sukcesivnih kupoprodaja po većoj ceni, prihodi od zakupa, renoviranje nepokretnosti , kupovina parcela ili zemljišta manje vrednosti na neeatraktivnoj lokaciji… u svemu ovome može se pojaviti pranje prljavog novca i zbog toga je važno da svi koji u tome učestvuju sarađuju sa Upravom za sprečavanje pranja novca. Pogotovo se mora obratiti pažnja na gotovinu kojom isključivo plaćaju oni koji imaju prljavo stečen novac i koji imaju nameru da ga „operu“ i uvedu u legalan sistem. Posle toga povlače se iz nekretnina i opran novac ulažu u neki drugi biznis, mada deo njih ostaje na tržištu nekretina ali više ne kao sumnjivo lice već kao legalni trgovac koji poslovanje nastavlja u zvaničnim finansijskim institucijama.

Krađa identiteta, falisfikati..

Prošle godine povećao se i broj prijava koje indirektno ukazuju na razne vrste prevara – od krađe identiteta, falsifikovanja isprava do zloupotreba ovlašćenja – falsifikovanje dokumentacije i zloupotreba platnih kartica.  Neznatan porast prijava primećen je i za lica koja se indirektno mogu dovesti u vezu sa trgovinom ljudima i prodajom narkotika. Kod ovih prijava iznosi novca nisu značajni, ali su finansijske institucije na osnovu analize profila klijenta posumljale u vezu sa licima iz kriminalnog miljea.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *