Pod naponom trećina cene

Pod naponom trećina cene

Domaće kompanije još ne kupuju električnu energiju na berzi, za razliku od strane konkurencije.

Skok cena energenata za privredu znači – skuplji krajnji proizvod. U nekim sektorima cene električne energije učestvuju sa skoro trećinom, 30 odsto, u proizvodnoj ceni. Kompanije, međutim, nisu bespomoćne po ovom pitanju. Naprotiv, od momenta liberalizacija tržišta kupci imaju pravo da sami biraju snabdevača.

Pravo na garantovano snabdevanje po cenama koje reguliše Agencija za energetiku (AERS), imaju samo domaćinstva i mali kupci. Svi ostali kupci na srednjem i visokom naponu, imaju mogućnost izbora snabdevača strujom, a samim tim i kupovinu po tržišnim uslovima.

– Ugovaranje se radi na godišnjem nivou, a cena električne energije je opredeljena količinama, dinamikom i načinom plaćanja – objašnjava Miroslav Lutovac, direktor sektora industrije Privredne komore Srbije. – Još jedna povoljnost postoji za industrijske potrošače, a to je kupovima na SPOT tržištu. Međutim, kod nas je problem što industrijska preduzeća u domaćem vlasništvu nemaju dovoljno saznanja a ni iskustava u kupovini struje na berzi. One tradicionalno pribegavaju kupovini u tom trenutku najpovoljnijeg ponuđača. Privredna društva dominantno osnovana ili u vlasništvu inostranih korporacija već tržišno razmišljaju i tu su u prednosti u odnosu na domaću privredu. Tako da cena nije regulisana na državnom nivou, već je to u domenu poslovodstva jedne kompanije. Bez obzira na to što su mali kupci i domaćinstva zaštićeni i oni mogu da se okrenu tržištu i kupovini na bazi ponude i potražnje.

Srbija je upisala svoje energetske prioritete u Strategiju do 2023. godine. U segmentu povezivanja sa regionalnim tržištima, planira se transbalkanski koridor, tačnije završetak njegove prve faze.

– U planu je izgradnja novog termoenergetskog postrojenja Kostolac B3 kao preduslova energetske sigurnosti i samodovoljnosti u elektroenergetskom sektoru – dodaje Lutovac. – Predviđena je izgradnja vetroparkova, biogasnih postrojenja i drugih obnovljivih izvora energije. U delu gasne infrastrukture, gradiće se gasovod Niš – Dimitrovgrad uz povezivanje sa Bugarskom kao prioritet svih prioriteta. U daljoj perspektivi je interkonekcija sa Hrvatskom i Rumunijom.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *