Poljoprivreda i preduzetnici bankama omiljeni klijenti

Poljoprivreda i preduzetnici bankama omiljeni klijenti

Tokom letnjih meseci i banke su, izgleda, bile na odmoru, bar kada su u pitanju krediti. Zato se suma zajmova u avgustu zaustavila na svoti od 697,68 milijardi dinara. To je tek 0,1 odsto više nego što je bilo u julu, govore podaci Kreditnog biroa Srbije i Udruženja banaka Srbije. Rast su u proteklom periodu zabeležili zajmovi namenjeni poljoprivrednicima i oni za refinansiranje. Najveći pad zabaležen je kod kreditiranja  preduzetnika.

Krediti dati poljoprivrednicima iznosili su krajem prošlog meseca 43,97 milijarde dinara. To je 4,4 odsto više nego na koncu prošle godine. O tome koliko će pojačano kreditiranje doprineti toj grani dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ kaže:

– To su krediti koji su mahom dati malim poljoprivrednim gazdinstvima – navodi Vasiljević. – Nema tu velikih preduzeća i nekadašnjih kombinata. Mala gazdinstva su za banke interesantna pre svega zbog sigurnosti. Ti zajmovi se daju obavezno uz hipoteku na kuću, mašine ili poljoprivredno zemljište. To je za banku imovina koja se lako može prodati. Posebno se to odnosi na njive i drugo obradivo zemljište, koje mnogo lakše nađe kupca od stambenih kvadrata. Sume koje banke odobravaju gazdinstvima nisu velike, a takvi zajmovi obično ne prelaze vrednost od 10.000 evra po jednom odobrenom kreditu. Zbog tih zajmova teško da će neko od poljoprivrednika dopustiti da mu prodaju kuću, njivu ili traktor. Već će se nekako snaći da vrati rate.

Dok je mala poljoprivreda za bankare zanimljiv segment za poslovanje, za preduzetnike se to nikako ne može reći. Suma zajmova koje su banke odobrile njima, zaustavila se na 44,41 milijarde. Kraj prošle godine taj segmenti biznis je dočekao sa sumom od 59,33 milijarde dinara. To je pad od 25 odsto. O tome zašto su preduzetnici tako malo zanimljivi za kreditore prvi čovek Oportjuniti banke, Vladimir Vukotić kaže:

– Banke su kod nas opterećene NPL-ovima, odnosno zajmovima koji se već duže ne vraćaju – objašnjava on. – Zato su veoma oprezne kada se radi o svakom iole rizičnijem poslu. S druge strane, oprezni su i preduzetnici. Niko ne želi da uzme zajam koji ne može da vrati, posebno ako se on garantuje ličnom i porodičnom imovinom. Mi smo banka koja je specijalizovana baš za poslove s malim biznisima i ne beležimo probleme u toj oblasti. Preduzetnici se kod nas najviše zadužuju da bi uzeli novca za obrtni kapital. Radi se o manjim sumama, koje se kreću do milion dinara, a obaveze se redovno izmiruju.

Građanima su i dalje najzanimljiviji krediti za refinansiranje. U odnosu na konac 2014. porasli su 42,4 odsto i zaustavili se na sumi od 43,47 milijarde. Ali su i oni u dva prethodna letnja meseca porasli 3,5 odsto.

Povoljni stambeni zajmovi

Ove godine su pale kamate na stambene kredite, baš kao i cene kvadrata, ali očigledno nedovoljno da se građani lakše odlučuju za kupovinu stana ili kuće. Od početka godine stambeni zajmovi su porasli 1,6 odsto. Suma iznosi 372,51 milijarde dinara. Od jula do avgusta to je 0,5 odsto manje.

Izvor: www.dnevnik.rs

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama