Poreske obaveze preduzetnika u Srbiji veće nego u Nemačkoj

Poreske obaveze preduzetnika u Srbiji veće nego u Nemačkoj

Kao glavni razlog gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.

Visoko fiskalno opterećenje poslovanja jedan je od ključnih razloga zašto srpska privreda procenjuje da čak 29 odsto firmi i preduzetnika odluči da posluje u sivoj zoni. 

Kao glavni razlog gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED u saradnji s Fakultetom političkih nauka, pokazala je kroz simulaciju uporedivih primera da preduzetnik koji vodi poslovne knjige i sebi isplaćuje minimalnu zaradu, u Srbiji mora za porez i doprinose da izdvoji čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj čak upola manje, 21,13 odsto.

Iako se u našoj zemlji preduzetnici dominantno opredeljuju da porez plaćaju paušalno, oni su i u tom slučaju izloženi visokim troškovima. 

Vlasnik frizerskog salona, recimo, godišnje će na ime paušalnog poreza platiti od 145.000 do 250.000 dinara u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, čak i da ništa ne prihoduju.

“U skladu sa preporukom NALED-a, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije predviđa kao jednu od 108 mera i aktivnosti uvođenje poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja za mlade i nezaposlene na evidenciji NSZ”, kaže predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i predsednik UO Sosijete Ženeral banke u Srbiji Goran Pitić.

Dodaje da NALED očekuje od Vlade i Ministarstva finansija da sprovedu tu meru do kraja 2017. u skladu sa usvojenim planom, “jer ukoliko želimo da stimulišemo preduzetništvo, dobrovoljno poštovanje propisa i prelazak u legalne tokove neophodno je da uvedemo podsticaje u ovoj oblasti”. 

Podsticajne mere posebno su važne za razvoj preduzetništva među mladima kod kojih je stopa nezaposlenosti na kraju 2016. bila 31,3 odsto i gotovo tri puta viša od opšte stope, navodi se u medijskom biltenu NALED-a, te konstatuje da u poređenju sa zemljama EU Srbija ima četvrtu najvišu stopu nezaposlenosti mladih. 

Uz to, konstatuje se da je samozapošljavanje mladih u Srbiji retka pojava, tek 7,8 odsto ima status poslodavca ili su zaposleni u porodičnoj firmi, a više od 60 odsto nema ni želju da pokrene biznis.

NALED će, a u vezi s ovom temom, 10. oktobra u prostorijama Ekonomskog instituta i uz podršku Nemačke razvojne saradnje, javnosti predstaviti uporednu analizu poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, kao i preporuke za uvođenje poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama