Poslodavci traže smanjenje nameta da podignu zarade

Poslodavci traže smanjenje nameta da podignu zarade

Minimalna cena rada puževim korakom se periodično usklađuje kroz dijalog, a kod velikog broja poslodavaca nije samo polazna osnova za isplatu, već konačni iznos plate.

Svedoci smo, pogotovo u malim sredinama, da poslodavci i ne pokazuju nameru da stimulišu radnike zaradama većim od minimalne. Svakako da iznos minimalne satnice od 143 dinara, ne zadovoljava minimalne potrebe zaposlenih, a ključno je pitanje zašto to nije više.

Dijalog poslodavaca, države i sindikata, mora biti stalan. Glavni zahtev poslodavaca u ovim pregovorima je da ih država dodatno ne opterećuje, da se smanji birokratija i nameti. U razgovorima smo bili spremni da prihvatimo i 154 dinara minimalne cene rada, što je predložio sindikat, ali da ne ide na naš teret, što konkretno znači da smo tražili smanjenje nameta”, kaže za „Dnevnik” Stanko Krstin, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine i vlasnik firme „Pre Print“ iz Novog Sada.

Država se trudi da donetim merama stvori ambijent u kome će zaposleni uspeti da pristojno žive od svog rada, međutim, mnogi  poslodavci zloupotrebljavaju pojam „minimalna cena rada“ i ulaze u domen sive ekonomije, čime direktno oštećuje državu, kao i zaposlene.

“Minimalna cena rada treba da bude samo kratkotrajna zaštitna mera, socijalna kategorija, ali znam da u praksi nije tako”, kaže Janko Tušjak, poverenik Veća samostalnih sindikata u Odžacima. Prema njegovim rečima, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, utvrđuju se razlozi donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade. Po isteku od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade, poslodavac je dužan da obavesti sindikat o razlozima nastavka isplate minimalne zarade.  

Poznato je da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350 000 radnika, a ta praksa je veoma izražena i u odžačkoj opštini.
“Privreda je kod nas toliko opterećena visokim porezima i doprinosima na zarade, raznim fiskalnim i parafiskalnim opterećenjima. Takav privredni ambijent ne pogoduje ni poslodavcima ni zaposlenima. Imamo obećanje ministra finansija, da će neoporezivi deo zarade, koji sada iznosi 11. 790. dinara, biti uvećan, što je jedan od zahteva Samostalnog sindikata”,  potvrđuje Janko Tušjak i najavljuje formiranje Socijalno ekonomskog saveta u odžačkoj opštini.                                                                                 

Isplata na ruke

Naši sagovornici se slažu da je neophodna beskompromisna borba protiv rada na „crno“, što podrazumeva oštru kaznenu politiku za poslodavce, koji isplaćuju zaradu zaposlenima na ruke. U to ulazi i neselektivan rad poreske uprave, tržišne inspekcije i inspekcije za rad i radne odnose, kao i drastično povećanje kazne za fizička lica koja obavljaju delatnost, a nisu registrovani kao pravno lice, čime stvaraju nelojalnu konkurenciju.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *